Iskorak u rešavanju kosovskog čvora mogao bi da bude napravljen u novembru kada će predsednik Aleksandar Vučić imati priliku da se u Parizu sretne sa liderima Francuske i Amerike, Emanuelom Makronom i Donaldom Trampom.

Oni će 11. novembra zajedno prisustovati velikoj vojnoj paradi u prestonici Francuske povodom stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu. Vučić će tu priliku iskoristiti da sa nekima od najvećih svetskih lidera razmeni stavove o KiM i pokuša da dobije njihovu podršku za kompromisno rešenje za Kosovo.
Susreti u Parizu mogli bi da budu vrhunac Vučićeve diplomatske ofanzive u vezi sa KiM, jer će samo nekoliko dana ranije o kosovskom problemu razgovarati i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. On dolazi u Beograd na vojnu paradu koju Srbija organizuje, takođe povodom veka od završetka Velikog rata. Defile u Beogradu, inače, bio je planiran za isti dan, ali će, umesto toga, biti održan početkom novembra.
Pre toga predsednik Srbije će svoje viđenje kosovskog problema izneti svetskim liderima na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje počinje 25. septembra u Njujorku, a boraviće i u Kini gde će se sastati sa predsednikom Si Đinpingom.
Skup u Francuskoj posebno je važan za Srbiju, jer bi naši argumenti mogli da dobiju na značaju zbog podsećanja na ulogu i žrtve naše zemlje u Prvom svetskom ratu. Makron, kao jedan od najmoćnijih ljudi u EU, prilikom prošlog susreta sa Vučićem, prvi put je pokazao spremnost da Francuska odstupi od tvrdog stava prema kosovskoj nezavisnosti. On je tada pružio podršku kompromisnom rešenju za Kosovo, što je formulacija koju u poslednje vreme sve češće koristi i Trampova administracija.
Značajno je i to što će parada u Parizu, posle Generalne skupštine UN, biti druga prilika u svega tri meseca, za susret sa Trampom. Američki zvaničnici su poslednjih meseci značajno ublažili retoriku o Kosovu i, umesto na prihvatanje realnosti, počeli da pozivaju Beograd i Prištinu da potraže “kreativno rešenje”. Takav stav mnogi su protumačili kao podršku predlozima poput onog o razgraničenju za šta se zalaže Vučić. Na čvrstim pozicijama, međutim, ostala je Nemačka, a kancelarka Angela Merkel u nekoliko navrata ponovila je stav da neće biti nikakve promene granica na Balkanu.

ČEKA SE ZSO

Do zastoja u pregovorima sa Prištinom moglo bi da dođe zbog odbijanja albanskih predstavnika da sprovedu dogovor o Zajednici srpskih opština. Sledeća runda dijaloga u Briselu zakazana je za septembar, ali Beograd zahteva da se, pre nastavka dogovora, počne sa formiranjem zajednice. Upravljački tim, koji čine predstavnici Srba, završio je nacrt ZSO, a sada se čeka poziv da on bude predstavljen u Briselu. To bi moglo da se dogodi početkom septembra, po povratku administracije sa letnje pauze.