“Novosti” pišu da Centri za socijalni rad u ovome imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će ga nadzirati.

Ministarstvo je u svom odgovoru “Novostima”, kako navodi list, prećutalo mogu li centri da izmeste dete iz bioloških porodica bez ikakvog pismenog akta u trenutku oduzimanja. Ali su odgovorili da je Porodičnim zakonom izričito propisano da “pravo deteta da živi sa svojim roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta”.

Naveli su, međutim, i izuzetak od pravila o isključivoj sudskoj nadležnosti kada je dete u “ozbiljnoj i neposrednoj” opasnosti. Tada centar može privremeno izmestiti dete iz porodice roditelja.

U tome i jeste problem, da su centrima za socijalni rad data velika ovlašćenja: status službenog lica, tajnost u radu i hitnost postupka, što otvara mogućnost zloupotreba. Oni su kadije. Pitanje je koliko pretpostavljene institucije mogu da ih kontrolišu, dok oni fingiraju ozbiljnu ugroženost deteta. Koliko će trajati to privremeno izmeštanje? U kakvom će stanju dete biti vraćeno roditeljima, ukoliko do toga dođe – kaže advokat sa iskustvom u porodičnim sporovima Dragiša Popović.