U Srbiji je od oktobra registrovano 147 slučajeva malih boginja, s tim što je prisustvo bolesti laboratorijski potvrđeno kod 34 osobe. U najvećem broju slučajeva male boginje napadaju mališane, a neposredno posle proglašenja epidemije nadležni su nekoliko puta ponovili da je reč o deci koja nisu primila vakcinu ili su nepoznatog vakcinalnog statusa.
Odluku o vakcinaciji donose roditelji, a ona je najčešće uslovljena brigom i dilemama koje su potkrepljene činjenicom da je dejstvo hemijskog sastava vakcine još uvek nedovoljno istraženo. Roditelje najčešće muči briga o mogućim komplikacijama koje bi vakcina mogla ostaviti po zdravlje deteta.
Najviše kontroverzi postoji oko MMR vakcine, koja se daje kako bi zaštitila pacijenta od rubeola, zaušaka i malih boginja. Posle stupanja na snagu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sudovi Republike Srbije su u prvoj polovini godine roditeljima izrekli prve novčane kazne na ime izbegavanja vakcinacije, a podneto je i više stotina prekršajnih prijava.
Oni koji su odlučili da decu ne vakcinišu, prinuđeni su da ih skrivaju od zdravstvenih i obrazovnih institucija ove zemlje, jer im je ograničeno pravo na izbor. O roditeljskim brigama koje su vezane za eventualna štetna dejstva zakonom obavezujuće vakcinacije, za portal Dnevno.rs govorio je PR “Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju“ Milovoj Mrdaković.
– Nuspojave vakcinacije mogu biti u spektru od “benignih” (febrilne konvulzije, kožni ekcemi, alergije…) preko meningitisa, encefalitisa, epilepsije, dijabetesa, neuropatije, paralize, trombocitopenije, neuroloških, autoimunoloških poremećaja, autizma… do fatalnih. Najteže posledice se retko pominju, a one mogu biti – regresija nervnog sistema uzrokovana neurotoksinima, promena DNK deteta uzrokovanim prisustvom delova genoma (iz diploidnih ćelija abortiranog ljudskog fetusa) u vakcini (konkretno “MMR”) i njihovom integracijom u genom deteta domaćina. Posledice te integracije mogu biti autoimune bolesti ili kancer. O tome postoje naučni dokazi. U “Farmakoterapijskim protokolima” koje je publikovalo Ministarstvo zdravlja RS i RFZO na 429. strani je prikazano kao potvrđeno da vakcine kod određenog broja dece mogu izazvati mnoge od navedenih bolesti – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju” pre svega zalaže za informisanje roditelja i njihovo isključivo pravo na izbor o eventualnoj vakcinaciji deteta.
Srbija ne poseduje laboratoriju koja može utvrditi nanosastojke određene materije, pa je teško potvrditi naučnu zakonitost koja bi mogla dokazati vezu između MMR-a i određene bolesti ili poremećaja.
U Srbiji nije moguće utvrditi ni da li postoji preosetljivost deteta na očigledne sastojke vakcine (aluminijum, živa, formalin, formaldehid, antibiotici, skvalen…) koje je proizvođač istakao u uputstvu kao obavezu lekara prilikom utvrđivanja kontraindikacija. Postoje značajne korelacije koje povezuju bolesti koje su bile gotovo nepostojeće pre uvođenja masovne vakcinacije kao npr. autizam. Za 20 godina primene MMR vakcine, sa odnosa 1:10.000 došli smo do odnosa 1:50 dece obolele od autizma. Postoje naučna istraživanja koja pokazuju nesumnjivu činjenicu da nevakcinisana deca mnogo manje obolevaju nego vakcinisana. Jedno od takvih istraživanja je nemačko istraživanje iz 2011. pod imenom “Vakcinisana deca imaju 2 do 5 puta više bolesti i poremećaja nego nevakcinisana deca“. U Nemačkoj, podsećamo, nije obavezna vakcinacija, što je nedavno potvrdila i kancelarka Angela Merkel – navodi Mrdaković.
Udruženje je 11. septembra ove godine predsedniku Skupštine RS, skupštinskom Odboru za zdravlje i šefovima svih poslaničkih grupa podnelo Predlog izmena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Reč je o odredbi koja se odnosi na obaveznu vakcinaciju međutim, kako kažu u Udruženju, do danas se ni jedan poslanik nije javno izjasnio da će pokrenuti raspravu o ovom pitanju u Parlamentu. Umesto toga, nosioci izvršne vlasti vrše pritisak na roditelje i savesne lekare koji je, prema rečima našeg sagovornika, kontraproduktivan.
– Javnost u ovakvom ophođenju prepoznaje diktatorske, a ne demokratske metode. Problem se na ovaj način ne može rešiti. Mi smo naš Predlog izmena zakona dostavili početkom septembra Skupštini, Odboru za zdravlje i porodicu i šefovima svih poslaničkih grupa te očekujemo da će se neko zauzeti za ovaj predlog rešenja i uskoro pokrenuti raspravu u Parlamentu. Represivan i diskriminišući zakon koji su izglasali, oktroisan je od većine roditelja u Srbiji. Srećom, u praksi se ova diskriminišuća odredba ne sprovodi, bar ne u većini predškolskih ustanova. U školu se upisuju nevakcinisana deca redovnim putem. Sve što čujete u medijima su tendenciozne izjave pojedinih propagatora prisilne vakcinacije koje zbog širenja straha, pretnji i ucena roditelja treba propisno ispitati, a zatim i adekvatno procesuirati – tvrdi Mrdaković.
Neposredno po proglašenju epidemije malih boginja, oglasio se ministar zdravlja Zlatibor Lončar, tvrdeći da zna od koga potiču glasine zbog kojih roditelji izbegavaju vakcinaciju dece.
– Jedini koji imaju korist od toga su pojedine farmaceutske kuće, kojima odgovara da se ljudi razboljevaju, onda se troši mnogo više lekova, a kada dođe do komplikacija, troše se najskuplji lekovi. To je toliko jak lobi ne samo u Srbiji, nego u svetu, ali ljudi treba da razmišljaju na osnovu dokaza i činjenica i onoga šta kaže struka – rekao je Lončar za TV Pink, odbacivši povezanost MMR vakcine i pojave autizma.
Broj vakcinisane dece se u poslednje dve nedelje znatno povećao. Najviše ih ima u Vojvodini, a procenti vakcinisanih mališana rastu na teritoriji glavnog grada, centralne Srbije i na jugu zemlje gde je situacija sa epidemijom najkritičnija.
Zvaničnici tvrde da bi se epidemija sprečila ukoliko bi 95 odsto mališana primilo vakcinu, što je po mišljenju našeg sagovornika neizvodljivo.
– Mit o “imunitetu krda” nikada nije dokazan. Procepljenost od 95 posto stanovništva nikada nije postojala imajući u vidu da se “zaštita” izazvana vakcinacijom vremenom gubi i u većini slučajeva traje od 3-7 godina, a da se odrasli ne vakcinišu, već samo deca. Pogledajte zvanične izveštaje Batuta od 2003. godine. Procepljenost MMR-om je bila 97% pa su se svake druge godine registrovali slučajevi obolelih od morbila i zaušaka. Poslednja takva “epidemija” sa obuhvatom MMR-om od preko 95% bila je 2011. i tada je bilo 370 obolelih. Zašto tada nije bilo ovako agresivnih kampanja – pita Mrdaković i dodaje da su sumnje roditelja u povezanost MMR-a sa ozbiljnim oboljenjima opravdane.
Udruženju se, kaže, javlja sve veći broj roditelja koji smatraju da su im deca oštećena vakcinacijom.
– Neki od njih već javno svedoče o tome, imaju izveštaje lekara, neki i sudske presude da su se njihova deca razbolela zbog vakcinacije. Nažalost, većina roditelja je zastrašena svakodnevnim pretnjama, proglašavanjem za nekakav lobi ili brutalnim nazivanjem odgovornih roditelja – mafijom. Radujemo se najavi borbe države protiv farmakomafije, mada vidimo jednostavnu zamenu teza u tvrdnji da su oni koji se zalažu za slobodan izbor u vakcinisanju – podrška farmakomafiji. Upravo je obrnuto. Od vakcinacije najviše koristi imaju farmaceutske kuće koje prodaju lekove za lečenje “zaštićene dece” vakcinama – kaže Mrdaković.
Problemi i dileme sa kojima se suočavaju roditelji u Srbiji jednako su zastupljeni u svim razvijenijim zemljama sveta, pa i tamo gde je zdravstvena zaštita jedan od temelja na kojima počiva progres društva. Vlasti su svesne rizika koji sa sobom nosi svaka vakcina i zakonodavstvo je predvidelo čitav niz procedura kroz koje prolaze roditelji i oštećena deca.
– Roditeljima čija su deca dokazano oštećena dejstvom vakcina, u Sjedinjenim Američkim Državama je isplaćeno preko 3,6 milijardi dolara. Kod nas ne postoji takav fond, već zakonodavac propisuje isključivo obavezu ne nudeći nikakva prava. Naše udruženje se zalaže da se to ispravi i da država koja je do sada insistrirala na vakcinaciji mora pomoći roditeljima da izdržavaju i leče oštećenu decu – zaključuje Milivoj Mrdaković iz “Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju”.
