Noparat Kantavong, 37-godišnji trener fudbalskog tima Mu Pa (Divlji veprovi), imao je zakazan sastanak tog jutra. Ekapol Čantavong, njegov asistent, trebalo je da mlađe dečake odvede do fudbalskog igrališta koje se nalazi na planini.

Pobrini se da voziš svoj bicikl iza njih dok putujete, tako da možeš da ih imaš na oku – napisao mu je u poruci na Fejsbuku.

Pazi se – dodao je.

U satima koji su usledili dogodio se niz dramatičnih događaja: potraga za dečacima koji su pronađeni živi u pećini posle 9 dana okruženi vodom, a zatim i napori za spasavanje.

Napori za izvlačenje dečaka uključuju ekipu od hiljade ronilaca, inženjera, vojnog osoblja i volontera iz celog sveta, uključujući Ilona Maska, milionera koji je izgradio podmornice za spas dečaka.

Mnogi krive trenera govoreći da je trebalo da zna za rizik da uđe u pećinu pred sezonu monsuna, i kažu, trebalo je da zna bolje.

Ali za mnoge na Tajlandu, Ekapola, koji je pre tri godine napustio svoj život u monaštvu, i pridružio se “Divljim veprovima” kao pomoćni trener je božanska sila poslala da zaštiti dečake dok prolaze kroz ovu teškoću.

Prema zvaničnim informacijama, on je među najslabijima u grupi zato što je momcima dao svu hranu. Takođe je učio dečake kako da meditiraju i kako da čuvaju što više energije dok ih ne pronađu.

Da nije išao s njima, šta bi se desilo sa mojim detetom? – rekla je majka jednog od dečaka u pećini.

Kad izađe, moramo da izlečimo njegovo srce. Dragi Ek, nikad te ne bih krivila.

Ekapol je siroče koji je izgubio roditelje sa 10 godina, kažu prijatelji. Nakon toga je hteo da bude monah ali je ostavio manastir da brine o svojoj bolesnoj baki.

Dečaci su ga podsećali na njega samog, jer su mnogi rasli u siromaštvu ili su pripadnici etničke manjine bez državljanstva, koje su uobičajene u ovoj pograničnoj oblasti između Mjanmara i Tajlanda.

Voli dečake više od sebe – rekao je Džoj Kampai, njegov dugogodišnji prijatelj.

On ne pije, ne puši. Brinuo se za sebe i učio je decu da rade isto.

Pomagao je Noparatu, glavnom treneru, da osmisli sistem u kome bi strast koju dečaci imaju prema fudbalu iskoristio da ih motiviše da se istaknu u akademskom smislu. Ako su dobili dobre ocene u školi, oni bi bili nagrađeni fudbalskom opremom. Njih dvojica su želeliu da dokažu dečacima da mogu postati nešto više – čak i profesionalni sportisti.

Vozio je dečake na trening i sa treninga kad roditelji nisu mogli i preuzimao je odgovornost za njih kao da su njegova porodica.