Sedrik Rols, ekonomista iz Belgije, dao je odgovor na čuvenom sajtu “Quora” na pitanje zašto, kao Evropljanin, ne želi da živi u Americi.
Prenosimo njegovo pismo:
“Pošto sam putovao u SAD i video predele, arhitekturu i muzeje, razgovarao sa ljudima i iskusio njihovu kulturu, nikako i nikad ne bih ni razmišljao o tome da živim tamo neki duži period.
Pre nego što nastavim moram da kažem da poštujem Amerikance kao ponosnu, mladu i snažnu naciju, patriote koji su ljubazni prema strancima i veoma radoznali.
Ipak, ne mislim da bi mi život u Americi bio od koristi.
Ja sam socijalni liberal i teško da bih mogao da izrazim svoje političko mišljenje u SAD a da me ne proglase komunistom. Od onog trena kad se povežete sa političkom ideologijom koja u sebi ima reč “socijalno”, teško je ubediti ljude da niste ni socijalista, a kamoli komunista.
Pošto sam navikao na to da izražavam svoje mišljenje na veoma direktan način bez da brinem o političkoj korektnosti, to me je dovelo do nekoliko incidenata sa Amerikancima – kako onlajn tako i oči u oči, a to mi se nikada ne bi desilo u (nekim) zemljama Evrope. Govorim o javnom izražavanju mišljenja na temu društvenih klasa, nazivanju modernog feminizma bolešću, kao i o činjenici da nemam ništa protiv korišćenja pravog krzna.
Život u ogromnoj zemlji kakve su Sjedinjene Države svakako bi prijao mom istraživačkom duhu, ali pošto tamo nema odgovarajuće javne zdravstvene i socijalne zaštite, kao ni sindikata – ne mislim da bi život u Americi na duge staze bio izdrživ kao što je u Evropi.
Rad u SAD svakako bi mi doneo pregršt novca, uzevši u obzir moju struku i interesovanja (finansije, biznis, IT). Ipak, rad u zemlji u kojoj je radno vreme užasno i ne postoji kvalitetan balans između posla i privatnog života… vođenje kvalitetnog porodičnog života ne deluje moguće.
Naravno, Amerika nije loša i za studente koji imaju plaćenu školarinu ona je odlično mesto za školovanje. Mnogo Evropljana sanja o takvoj prilici. Ipak, obrazovanje je čak 10 puta skuplje nego u mnogim institucijama u Evropi i nije ni čudo što Amerikanci dolaze kod nas da se školuju.
Možemo se svađati oko toga da život u Nemačkoj, Parizu ili Belgiji nije bezbedan zbog nedavnih terorističkih napada i masovne pojave migranata, ali makar u tim zemljama postoje snažni zakoni o naoružanju. U Americi ih nema i samo saznanje da sam okružen ljudima koji imaju pravo da budu naoružani ne čini da se osetim bezbedno.
Ukoliko bih želeo da se moja deca obrazuju u dobrim školama u Americi, morao bih da im plaćam privatne škole koje si preskupe. U Evropi javne škole nude bolje obrazovanje od privatnih, a to se odnosi i na državne fakultete naspram privatnih univerziteta.
U Evropi su kulture ili zatvorene ili otvorene. Ako vas žena u Poljskoj pozove na večeru ona očekuje da se istog dana pojavite za njenom trpezom. Ako Švajcarac želi da bude sam, neće vam se obratiti. U Americi su ljudi polovično otvoreni i zatvoreni. Pretvaraju se da su otvoreni, govoreći “To zvuči super, treba da večeramo zajedno”, istovremeno ne očekujući da dođete na večeru – ili “Kako si” bez da ih zaista zanima kako ste. Nisam navikao na to… Deluje mi da je stvaranje pravih prijateljstava u Americi poput pokušaja da prođete kroz staklena vrata.
Naposletku, dolazimo i do moje borbe protiv ultra-feminizma. U Evropi među mladima još postoji udvaranje… Naravno, ima momaka koji prilaze devojkama samo zbog veza na jednu noć, ali na sreću – nisu u većini. Iako to nije dovoljno jak razlog da ne živite u Americi, ipak je i dalje jedna od evropskih vrednosti koju mnogo cenim.”
