Merlinka. Skoro pa kao prava. Plavuša duge kose. Ne toliko lepa, ali blago bezobrazno nasmejana, upadljivo našminkana i doterana. Uvek u tesnim minićima, na visokim štiklama i sa upadljivim nakitom. Znalo se gde "ordinira" - Ulici Gavrila Principa kod Zelenog venca bila je njeno carstvo, a mušterije svi koji su mogli i želeli da plate. A bilo je, pričalo se, tu i fine gospode. Ovo je priča o Vjeranu Miladinoviću Merlinki, prvom javno deklarisanom travestitu u Jugoslaviji.

 

– Da sam živela običnim životom, nikome ne bih bila interesantna – rekla je jednom prilikom Merlinka.

I to je tačno.

Ipak, da je živela običnim životom ne bi završila tako tragično. 

I to je takođe tačno.

Detinjstvo puno patnji

 

Vjeran Miladinović, Foto: Wikipedia

Vjeran Miladinović rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu. Majka Tereza je zbog trudnoće izvačena iz škole i jedno vreme je živela u Maksimirskom parku da bi potom bila smeštena u Dom “Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe.

Šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi ga, pred polazak u školu 1965. godine, preuzeo kod sebe u Prokuplje gde je živeo sa novom porodicom.

Sa očevom porodicom Vjeran se posle srednje škole preselio u Beograd i bio je to trenutak koji mu je zauvek promenio život. U glavnom gradu Jugoslavije pronašao je sebi slične i nije mnogo prošlo a počeo je da se šminka i oblači uske farmerke. 

U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Tada je počeo da se bavi prostitucijom da bi, u 31. godini života, odlučio da se potpuno transformiše. I Merlinka je rođena.

Filmska zvezda Jugoslavije

 

Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Merlinka je bila dobro poznata u kraju i većini ljudi bila je simpatična. Urbana legenda kaže da je slavni reditelj Želimir Žilnik bio očaran njenim talentom, te joj je dao uloge u dva svoja filma – “Beograde, dobro jutro” i “Lijepe žene prolaze kroz grad” da bi 1995. odigrao i glavnu ulogu u sada kultnom ostvarenju “Dupe od mramora”.

Ovo joj je donelo priličnu slavu i u tom periodu Merlinka je napisala i svoju autobiografiju – “Terezin sin”. Vjeran je uskoro objavio i da je Merlinka “otišla u penziju”.

Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Da tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: Nizak moral – visok standard. Porok kome je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje – izjavio je u jednom od svojih poslednjih intervjua. 

Vjeran je nakon toga drastično promenio način života. Živeo na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma čiji je bio nastojnik. Oni koji ga se sećaju o njemu govore sa simpatijama. 

Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu, a većini onih sa kojima je pričao bio je simpatnično zbunjen kada bi o sebi govorio čas u ženskom, čas u muškom rodu i uz neizbežnu poštapalicu “sestro slatka”.

Zločin za koji 15 godina već niko nije odgovarao

Vjeran Miladinović Merlinka ubijen je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića u Krnjači. Najpre je zadavljen, a zatim je zadobio snažne udarce zidarskim čekićem. Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.

Za ubistvo prvog deklarisanog travestita Jugoslavije bio je optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza.

Za ubistvo Vjerana Miladinovića Merlinke do sada niko nije odgovarao. 

Filmski festival u Beogradu koji od 2009. godine promoviše filmove o LGBT populaciji nosi ime Merlinka. Na desetogodišnjicu od ubistva, na uglu ulica Gavrila Principa i Zagrebačke postavljena je ploča sa nazivom “Ulica Merlinkina”.