Svake godine milioni ljudi širom sveta inficiraju se opasnim bolničkim bakterijama, koje, s obzirom na oslabljeni imunitet pacijenata, mogu biti i smrtonosne. Univerzitet u Čikagu otvorio je 2013. novu bolnicu “Center for Care and Discovery” - idealna prilika da naučnici ispitaju kako se one šire.
Tim okupljen oko Džeka Gilberta, direktora Centra “Mikrobiom” Univerziteta Čikago, tokom perioda od 12 meseci prikupio je više od 10.000 uzoraka: u deset bolničkih soba, na odeljenju za obolele od raka i na odeljenju hirurgije.
Analizirali su briseve sa šaka, iz nosa, kao i ispod pazuha, ali i sa površina koje su oni dodirivali – krevetske rešetke i slavine u toaletima. Osim toga, uzorke s poda u bolničkim sobama i filterima za vazduh. I bolničko osoblje je detaljno pregledano.
Rezultat: pre otvaranja bolnice asortiman bakterija je bio relativno mali.
– Kada su došli pacijenti, lekari i medicinske sestre – bakterije sa njihovih tela osvojile su kliniku – kaže Gilbert.
Neposredno nakon što je bolnica počela da radi, proširile su se stafilokoke, streptokoke i korinebakterije.
Prijem svakog novog pacijenta uticao je na promenu sastava bakterija u bolničkoj sobi, pišu naučnici u specijalizovanom časopisu “Science Translational Medicine”.
Na dan prijema, mikrobi su sa površina u sobi prelazili na pacijenta, dok se u narednim danima najviše mikroba kretalo u suprotnom smeru – dakle sa pacijenta na prostoriju.
– U roku od 24 sata, mikrobiom pacijenta osvojio je bolničku sobu – objašnjava Gilbert, pri čemu pod mikrobiom podrazumevamo sve mikoorganizme koje naseljavaju čoveka ili bilo koje drugo živo biće. Naučnici su takođe ustanovili da medicinsko osoblje u toplijim mesecima češće razmenjuje bakterije.
Lečenje pacijenata antbioticima minimalno je uticalo na zajednicu bakterija.
– Otkrili smo da antibiotici koji se daju u venu ili oralno ne utiču na mikobiom na koži – objašnjava Gilbert.
Mikrobi su uništeni samo pri lokalnoj primeni antibiotika na koži.
