Ovome su posebno sklone osobe koje pate od astme ili ekcema, a kod pojedinaca iz nosa dnevno "iscuri" i između 300 i 400 mililitara tečnosti, prenosi ScienceAlert.
Dr Dejvid King, profesor sa Univerziteta Kvinslend objasnio je da niske temperature aktiviraju prirodan mehanizam čija je svrha da zagreje i ovlaži vazduh koji udišemo pre nego što on dospe u pluća, kako pritom ne bi došlo do iritacije ćelija.
– Kada dišemo na nos, a spoljna temperatura je ispod nule, vazduh na izlasku iz nosnog kanala na putu prema plućima najčešće dosegne temperaturu od 26, a ponekad i 30 stepeni. Vlažnost je u tom trenutku već oko sto posto, bez obzira na to koliko je vazduh koji udišemo hladan. To dokazuje u kojoj meri nos efikasno garantuje da vazduh koji udišemo u pluća tamo dospe topao i vlažan – objasnio je.
Hladan i suv vazduh stimuliše nervne završetke u nosu koji šalju poruku mozgu, a taj važni organ na poruku reaguje tako što pojača cirkulaciju u nosu. Reakcija nosa na hladnoću delimično je refleksna reakcija nerava. Pritom prošireni krvni sudovi zagrevaju vazduh koji prolazi preko njih na putu prema plućima.
Dr King ističe da je “curenje” iz nosa prirodna fiziološka pojava i kaže da je “pojačano lučenje vodenog iscetka neophodno da bi se poboljšalo vlaženje i pročišćenje vazduha u hladnom okruženju“.
