Ljudi mogu da prepoznaju kada je neko bolestan već posle nekoliko sati nakon što je osoba zaražena klicama, otkrila je nova studija sprovedena u Stokholmu.
Sposobnost ljudi da otkriju infekciju preko najsitnijih promena na licu nikada ranije nije bila istraživana, ali se smatra da je deo ključne sposobnosti preživljavanja, odnosno izbegavanja bolesti.
– Sposobnost detektovanja bolesnih omogućila bi ljudima da ih izbegavaju i tako umanje rizik od razboljevanja – navodi koautor studije Džon Akselson sa Univerziteta u Stokholmu.
Istraživači su tokom eksperimenta radili sa 16 zdravih volontera kojima su dali injekciju lipopolisaharida (LPS), molekula uzetih iz bakterija. Ti molekuli su sterilni, što znači da im nisu ubrizgane žive bakterije, ali ipak mogu da uzrokuju jak imunološki odgovor i simptome poput gripa, koji traju nekoliko sati.
Tako su volonteri simulirali nekoga ko je akutno bolestan i bori se sa infekcijom. Radi se o metodi koja se obično koristi za izazivanje “infekcija” kod ljudi radi sprovođenja eksperimenata.
Tokom druge faze, svaki učesnik je primio placebo injekciju. Volonteri su imali svoje fotografije napravljene oko dva sata pre svake injekcije, jednom “bolesni”, a drugi put “zdravi” posle placebo injekcije.
Obe slike svih 16 učesnika su zatim pokazane različitim grupama ljudi, koji su pokušavali da pogode ko je bolestan, a ko zdrav.
– Pravilno su pogodili 13 od 16 primera bolesnih, što je 81 odsto – piše u naučnoj studiji.
Slična istraživanja su se i ranije sprovodila, ali su prikazivane slike očigledno bolesnih ljudi, kako bi se izazvalo gađenje, anksioznost, pa čak i imunološki odgovor kod ispitanika.
Ovog puta su učesnici fotografisani sa neutralnim izrazima lica, vrlo brzo nakon infekcije. Nije bilo ni uobičajenih simptoma, poput kijanja, kašljanja i slično. Tako je istraživanje pokazalo da ljudi imaju mogućnost da otkriju znake bolesti još u ranoj fazi, nakon izlaganja zarazi, zaključili su autori studije.
Ispitanici su svoje izbore objašnjavali time da im deluje da “bolesni” imaju bleđu kožu i usne, otečeno lice, oborene uglove usana i očiju, crvene oči i promene na koži.
Ovo otkriće moglo bi da pomogne doktorima i veštačkoj inteligenciji da lakše detektuju bolesne, ali je potrebno sprovesti još mnogo dodatnih studija kako bi se utvrdilo da li ima odstupanja sa različitim bolestima i etničkim grupama.
