Živimo brzo, zatrpani dnevnim obavezama, hranimo se „s nogu“ lošom hranom, misli su nam opterećene brigama. To bi bila ukratko slika života prosečnog čoveka u 21. veku. U trci da obezbedimo egzistenciju ili da uvećamo bogatstvo, zaboravljamo na ono što već imamo - zdavlje.
Crne statistike nas svaki dan opominju da ga čuvamo kako i sami ne bi bili deo istih. Međutim, primetan je i trend uvođenaja zdravih navika i zdravih stilova života. O toj temi se dosta govori u televizijskim emisijama, piše u časopisima i, naravno, na internetu.
O tome šta je zapravo zdrav život stavovi su podeljeni. Neki smatraju da je ishrana presudna, neki prednost daju fizičkim aktivnostima, a ono na čemu se sve više potencira je moć pozitivnog razmišljanja i pozitivnog stava prema životnim situacijama.
Međutim, ipak je najvise onih koji smatraju da je kombinacija ovih faktora idealna za zdrav, dug i srećan život.
Zdrava i nezdrava hrana
Često se vodi polemika da li je dobro jesti meso. Neki su vrlo isključivi po tom pitanju smatrajući da je ono glavni uzrok mnogih oboljenja. S druge strane imamo zagovornike mišljenja da ni ishrana sastavljena samo od biljaka nije dovoljno dobra za zdravlje.
Najglasniji u ovim diskusijama najčešće nisu stručna lica, već pojedinci koji iznose svoje stavove na osnovu ličnog iskustva i ubeđenja. Nutricionisti su saglasni da je raznovrsna i izbalansirana ishrana osnovni preduslov za zdrav život. Dakle, voće, povrće, riba, meso i sve ostale namirnice dolaze u obzir, uz adekvatan način pripreme kako bi ono što je najvrednije bilo sačuvano.
Ono u čemu je stav stručnjaka takođe jedinstven je činjenica da je industrijska hrana, bez koje ne možemo da zamislimo dan savremenog čoveka, previše prerađena, obogaćena raznim aditivima, konzeravansima, bojama i pojačivačima ukusa koji se talože u našem organizmu i vremenom izazivaju bolesti.
Fizička aktivnost kao stil života
Brojna naučna istraživanja su pokazala da je fizička aktivnost neophodna kako bi nam telo funkionisalo kako treba. Za rekreaciju nije potrebno nikakvo materijalno ulaganje, već malo volje i promene u svakodnevnim navikama.
Ne moramo da kupujemo sprave, idemo u teretanu, plaćamo časove aerobika, već da izađemo iz kuće i krenemo na posao pešice ili biciklom, umesto automobilom ili autobusom, da umesto sedeći u kafiću prošetamo parkom sa društvom. Malim promenama u navikama postižemo bolji efekat na zdravlje.
Pozitivne misli
Popularna psihologija je oblast koja se brzo razvija i na sreću dopire do velikog broja ljudi. Bavi se nama samima i našim unutrašnjim potrebama. Uči nas da kontrolišemo svoje misli i emocije, kako da se lakše izborimo sa stresom i svim negativnim situacijama koje nas svakodnevno pogađaju.
Dosta se prica i piše o ovoj oblasti. Postoji veliki broj knjiga na temu pozitivnog stava prema životu, načina na koji reagujemo na životne izazove. Većina ljudi obično poklekne baš kad dođe vreme da se ove veštine primene u praksi. Međutim, brojni primeri pokazuju da, bar kratkoročno, pozitivno mišljenje može da se „uvežba“ i da utiče na opšte zdravlje.
Život u svoje ruke
Uz sve navedeno možemo zaključiti da je zdrav ujedno i srećan život. Ostaje nam samo da najpre proverimo kakvo nam je zdravlje, a to možemo uraditi po savetu lekara u najbližoj laboratoriji i da prilagodimo način života tako da nam bude manje stresan, a više radostan i srećan, uz dobru hranu i uživanje u malim životnim radostima.
