"Osetila sam kako mi duša napušta telo, gledala sam sebe na bolničkom krevetu i osetila da više nisam povezana s tim telom. Na drugom svetu me dočekala beskrajna ljubav" reči su jedne Indijke o iskustvu koje je promenilo život iz korena.
– Srela sam i svog oca koji je umro pre deset godina. Rekao mi je da moje vreme još nije došlo. Dok je bio živ, često smo bili u sukobu, ali u drugom svetu sam osetila njegovu veliku ljubav i razumevanje – prisetila se pedesetosmogodišnja Anita Morjani iskustva koje je joj obeležilo život i usmerilo ga sasvim drugim, boljim putem.
Indijka sada živi u SAD-u a kaže “tamo gore” je mogla birati – smrt ili povratak na ovaj svet sasvimzdrava. Iako joj je bilo jako lepo, osećala se voljenom, a fizičkog bola nije bilo pa se odlučila na povratak. Na to ju je podstaklo i to što je osetila veliku tugu i patnju svog supruga i ostatka porodice.
Počela je ceniti svoj život shvativši da je to neprocenjivi dar koji smo svi dobili, da su ljudi duboko povezani iako toga nisu svesni. Shvatila je da je sama kriva za svoju bolest…
Aniti su 2002. godine dijagnostifikovali zloćudni rak limfnih čvorova – Hodgkinov limfom. Imala je 43 godine i nije želela na hemoterapiju. Oko četiri godine pokušavala je alternativnim načinima ozdraviti, ali sve se svodilo na uspone i padove. Bolest bi se malo povukla pa opet vratila. Na kraju je bila u tako lošem stanju da je pala u komu.
Organi su joj otkazivali, a u životu ju je držao samo aparat koga su uskoro planirali isključiti. Kada je stigla u bolnicu, doktori su joj davali svega nekoliko sati života.
Ali, dogodilo se čudo – vratila se među žive. Kasnije je prepričala kako je bila u drugoj dimenziji i da je bila svesna svega što se događa oko nje u bolnici. Čula je razgovor supruga i lekara, seća se šta su joj sve radili da bi joj produžili život…
Nakon buđenja iz kome, usledilo je još jedno čudo – rak se počeo povlačiti iz njenog tela, a nakon nekoliko nedelja je nestao. Put u drugu dimenziju joj je pomogao da shvati kako nije dovoljno volela sebe i to je bio uzrok svim problemima.
– Pre bolesti sam stalno udovoljavala drugima dok sam sebe samu stavljala na poslednje mesto. Cilj mi je tada bio svideti se drugima, dobiti njihovo odobravanje… Bila sam vrlo kritična prema sebi, zapravo nikad nisam bila zadovoljna sama sa sobom. Živela sam u stalnom strahu da neću biti dovoljno dobra. To je nagrizalo moje telo sve dok se nisam razbolela i došla na rub smrti – nastavila je Anita koja danas savetuje druge kako da osluškuju vlastito telo i kada se pojavi bolest, da se zapitaju zašto se to dogodilo.
Ona je, kaže, napravila veliku grešku što je nakon postavljanja dijagnoze postala opsednuta svojom bolešću, stalno je razmišljala o njoj i tako ju je zapravo nesvesno hranila. Tek je u komi shvatila gde je grešila i kako treba postupati sa svojim telom – sve je u glavi, pozitivnom načinu razmišljanja i opuštanju.
Danas putuje svetom i ohrabruje druge. Održava motivacione govore, a napisala je i nekoliko knjiga o svojem iskustvu: “Ponovo rođena” i “A što ako je ovo raj?”.
