Nedavna istraživanja su pokazala da dnevna doza pistaća može da nam poboljša rad srca i spreči nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Istraživanja su takođe pokazala da je ljudima sa povišenim krvnim pritiskom, redovno konzumiranje pistaća pomoglo pri regulaciji krvnog pritiska.
Iako se generalno masti, koje se nalaze u orašastim plodovima smatraju zdravima jedna porcija pistaća (oko 50 komada) sadrži svega 160 kalorija što ih čini grickalicama sa najmanje kalorija. Pistaći sadrže više dijetalnih vlakana čak i od zobene kaše, koja važi za najbolji izvor vlakana.
Pistaći sadrže velike količine karotenoida, luteina i zeksantina, koji su usko povezani sa smanjenjem rizika od makularne degeneracije, stanja koji može dovesti do slepila kako starimo. Pistaći su veoma bogati supstancama zvanim fitosteroli, koji imaju mogućnost da upiju holesterol iz drugih namirnica, možda se baš zato dodaju raznim slalsticama i kaloričnim jelima.
Pistaći su veoma bogati povrtnim proteinima, pa ih dosta koriste vegetarijanci i vegani umesto mesa. Pistaći sadrže fenolna jedinjenja za koja se veruje da odgovaraju antioksidantima pojedinih namirnica.
Antioksidanti nam čuvaju organizam od oksidativnog stresa koji može dovesti do raka i srčanih obolenja. Pistaći su veoma bogat izvor gvožđa, potasijuma, fosfora, magnezijuma i vitamina B6. Kad sve saberemo pistaći sadrže preko 30 vitamina i minerala.
