Najveći je rizik kod ljudi onih koji spavaju pet ili manje sati – njihovo srce je od biološkog doba starije pet godina.
“Duža razdoblja s nedovoljno sna imaju negativne efekte na više telesnih sistema, uključujući kardiovaskularni. Analize su pokazale značajnu vezu između trajanja sna i rizika od srčanih oboljenja, poput visokog pritiska, dijabetesa, visokog holesterola i gojaznosti”, rekao je glavni autor studije dr Kvanhe Jang, viši naučnik Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti.
Srčana starost definiše se kao predviđena starost kardiovaskularnog sistema neke osobe temeljena na faktorima rizika. U nauku je uvedena 2008. godine.
“Razlika između procenjene starosti srca i bioloških godina neke osobe naziva se ‘prekoračenjem srčanih godina’ i što je ono veće, veći je rizik od razvoja bolesti srca”, objašnjava Jang.
Na primer, ako 40-godišnji muškarac, u zavisnosti od njegovih faktora rizika, ima procenjenu starost srca od 44 godine, prekoračenje njegovog srčanog doba iznosi četiri godine.
“To znači da mu je srce četiri godine starije nego što bi trebalo da bude. Koncept ‘srčanih godina’ služi nam da pojednostavimo rizik za srčano oboljenje i tako ga lakše iskomuniciramo”, objašnjava Jang.
Idealno je spavati sedam sati
Jang i kolege analizirali su podatke 12.755 osoba starosti od 30 do 74 godina u razdoblju od 2007. do 2014. i po trajanju sna podelili ih u pet grupa. Oko 13 odsto ispitanika spavalo je pet sati ili manje, 24 odsto spavalo je šest sati, 31 odsto sedam sati, 26 odsto osam sati, a pet odsto devet sati ili više.
Starost srca izračunali su im uzimajući u obzir i sve ostale faktore rizika.
“San koji je prekratak ili previše dug povezan je s povećanim rizikom. Najmanji je rizik kod onih koji spavaju sedam sati”, rekao je Jang agenciji Rojters.
