Plod kajsije podseća na malu breskvu, prečnika jedan i po do dva i po centimetra, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme nalazi se unutar tvrde koštice. Hranljiva vrednost i sastav ploda menjaju se sušenjem ili termičkom obradom. Jedinjenja poput pojedinih terpena i kiselina daju prijatnu aromu kajsiji.

Osim ploda, i seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće koa zamena za seme badema. Od njega se pravi italijanski liker amareto, kao i amareti biskviti. Ulje iz semena kajsije ponegde se upotrebljava kao jestivo ulje.

Semena sadrže cijanogene glikozide, koji oslobađaju cijanid, usled čega su otrovna ako se upotrebljavaju u većim količinama.

Kajsije sadrže dosta vode i niske su energetske vrednosti, oko 28 kilokalorija. Imaju veliku količinu provitamina. A, po samo 200 grama ovog voća skoro da obezbeđuje dnevnu potrebu. Takođe, ovo voće obiluje kalijumom, koji poboljšava rad srca, a kao dobar diuretik preporučuje se kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja. Pored toga, one sadrže i jod, cink, hrom i mangan.

U plodu se nalaze korisni sastojci kao što su betakaroten, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljni hormoni, vitamini B-kompleksa, vitamin B17, vitamin C, gvožđe, eterična ulja, esencijalne masne kiseline, kalcijum, magnezijum, mineralne soli, natrijum, organske kiseline, proteini, skrob, sumpor, fosfor, ugljeni hidrati, celuloza, šećer…

Deluju blagotvorno na bolest srca, a dobre su i za odbranu organizma od infekcije, jačanje zuba i kostiju, poboljšanje vida i obnovu tkiva. Uzete pre obroka dobro utiču na varenje, a zato što imaju dosta gvožđa, treba da se nađu na jelovniku malokrvnih.