Smrt je nešto svima zajedničko - iskustvo koje nas očekuje, istovremeno mistično i banalno, ali i ono što je ljude oduvek istovremeno motivisalo, fasciniralo i plašilo. Kakav je osećaj biti mrtav je nešto što se teško može znati, jer dok će religiozni govoriti o svojoj viziji života nakon smrti, skeptični će odmahivati rukom.

 

Kako god, konkretan i proveren odgovor teško se može naći, ali jedan muškarac je pokušao da ga da na portalu Reddit, gde je odgovarao na pitanja čitatelja.

Predstavio se kao muškarac koji je dva puta u svome životu bio mrtav i to po dve minute, prvi put nakon saobraćajne nesreće, a drugi put nakon predoziranja analgeticima nakon te nesreće. Pritom je predočio i dokaze o tim slučajevima, kao i jedno od sačuvanih doktorskih izveštaja, a navodno je ostao bez pulsa, svesti i funkcije disanja koji su se povratili tek nakon oživljavanja.

O osećaju smrti

Nisam imao pojma, to je bila samo mračna praznina. Nikakvih misli, nikakve svesti, ničega. Oba puta jednostavno nisam bio tamo. Sve je bilo crno. Opisao bih to kao dremanje. Kratko spavanje bez snova i potom buđenje kao da sam spavao dugo, a u stvarnosti je to bilo tek 15-ak minuta.
Jedini razlog zbog kojeg to znam je taj što su me lekari morali obavestiti o tome. Da mi nisu rekli, ne bi ni znao da sam umro.

Crno ništavilo ili je njegov mozak tako samo popunio rupu u sećanju?

To definitivno nije bila rupa u sećanju. Kao kad spavate, a ne sanjate, ne sećate se ničega. Pa, da i ne. Iskusio sam nešto, a to nešto je bilo ništa.

O osećaju umiranja

Prvi put je bilo u sekundama pre nesreće. Iskreno, samo sam mislio “o j… ga”. Drugi put nisam imao pojma, bio sam u strašnim bolovima i odjednom više nije bilo ničega, jednostavno nije bilo života. Potom sam opet bio budan i u bolovima.

O tome jesu li drugačiji uzroci smrti uticali na drugačije iskustvo

Oba su iskustva zapravo bila identična. Jedina razlika je što se pre nesreće sećam jasnije nekoliko sekunda pre smrti. Drugi put sam bio ošamućen od bolova, pa gotovo nisam bio svestan svoje okoline.

O vizijama svetlosti i drugim izveštajima ljudi “blizu smrti”

Mislim da su, u njihovim slučajevima, njihovi mozgovi još uvek bili aktivni. Mislim da ono što su iskusili je bilo nešto poput sna.

Kako se osećao nakon što su mu rekli da je umro

Prva reakcija mi je bila “kako je to cool!”. Sada ću moći prijateljima i svima da sam umro i vratio se. Nakon što me stvarnost udarila, počeo sam shvaćati kako je moja situacija bila teška.
Definitivno se manje bojim smrti, znam da nije ništa gora od spavanja. Kad umreš, samo prestaneš postojati, nema razloga za brigu…

O religiji i životu nakon smrti

Uvek sam bio ateista, ali deo mene se nadao da postoji Bog i nebo, nešto veće od nas. Mislim, ko ne bi želeo da ide na nebo. I dalje sam ateista i sada mislim da znam kako ne postoji Bog i nebo. Barem ne za mene. Ateista sam i uvek ću to biti. Ali, verujem kako su tuđa verovanja njihovo pravo. Ljudi ne bi smeli nametati svoja uverenja drugima.

O pristupu životu nakon smrti

Sve što želim postići u životu je dobro se zabavljati i učiniti drugima život bolji najviše što mogu. Nakon smrti, jedino što će biti bitno o meni je uticaj koji sam imao na živote ljudi koji su još živi. Nadam se da će moj uticaj biti pozitivan.