Njujork Magazin je objavio analizu života na našoj planeti u budućnosti, koja ne daje nimalo pozitivne prognoze, i to baš u vreme kad je došlo do odvajanja jednog od najvećih lednika na Antarktiku u istoriji čovečanstva. Uz već predviđene prognoze o drastičnom rastu temperatura i podiznaju nova mora, nova naliza uključuje i neke nove činjenice koje se mogu dogoditi u narednih stotinak godina.
Kako u ovom trenutku porast temperature utiče na ljudsko zdravlje
U srednjeameričkoj državi El Salvador, u regiji gde se uzgaja šećerna trska, gotovo jedna petina stanovništva pati od hronične bolesti bubrega. Naučnici veruju da je bolest prouzrokovana dehidracijom.
Pre dvadeset godina, temperatura je bila niža, i ljudima je bilo lakše da rade na plantažama šećerne trske, ali zbog rapidnog rasta temperature, radni uslovi postali su neizdrživi, a konstantna dehidriranost vodi do hronične bolesti bubrega.
Bolesti koje čuva arktički led, koji bi ih, topljenjem, mogao osloboditi
U ledu na Aljasci naučnici su otkrili ostatke virusa španskog gripa koji je 1918. godine zarazio više od pola milijarde ljudi širom svijeta i ubila otprilike sto miliona, što je pet posto tadašnje populacije Zemlje. Pre dva meseca, BBC je preneo kako naučnici sumnjaju da se u sibirskom ledu skrivaju bolesti velikih boginja i bubonske kuge. Led može očuvati viruse i bakterije, i što je led stariji, to su i bolesti koje se u njemu nalaze starije. Neke od njih mogu biti smrtonosne za ljude i životinje.
Ostajemo bez čistog vazduha
Do 2090. godine, vrlo je verojatno da oko dve milijarde ljudi neće imati pristup čistom vazduhu. Odnosno, živeće u područjima čiji vazduh ne zadovoljava kriterijume Svetske zdravstvene organizacije, i ne može da bude klasifikovan kao siguran za udisanje. Jedno istraživanje objavljeno pre mesec dana navodi kako izlaganje trudnice ozonu povećava mogućnost autizma kod deteta – i to za deset puta, piše Telegram.hr.
Ratovi koji nas očekuju
Za svako povećanje temperature od pola stepena, šanse za izbijanje oružanog sukoba na području zahvaćenom temperaturnom promenom povećava se za deset do dvadeset posto. Naime, porast temperature sa sobom nosi i otežane životne uslove, manjak hrane i vode, što vodi do kriznih situacija u kojima je veća šansa za konflikt. Kada bi temperatura na planeti porasla za pet stepeni, bilo bi barem 50 posto više ratova nego što ih ima sada.
Ova teorija ne kaže možda, nego kada
Analiza New York Magazina napominje kako se ovde ne radi o nečemu što bi moglo da se dogodi, već je samo pitanje vremena kada će se dogoditi. Sjedinjene Američke Države neće moći da učestvuju u sanaciji situacije, jer ih je predsednik Donald Tramp povukao iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Sporazum nije savršen, ali predstavlja konkretne napore brojnih država u rešavanju problematike klimatskih promena.
Možemo li pobeći na Mars?
Ako ste mislili da će se ljudski rod spasiti begom u svemir i koloniziranjem drugih planeta, verovatno se varate, posebno ako ste se nadali budućnosti na Marsu. Naime, naučnici su nedavno otkrili kako površina Marsa sadrži “toksični koktel” hemijskih spojeva koji pobija mogućnost života. Površina Marsa je sterilna, i prekrivaju je snažna UV zračenja. Doduše, naučnici navode kako dva do tri metra ispod površine Marsa možda ipak postoje uslovi za život.
Neki se ne slažu s ovim predviđanjima
Klimatolog Majkl Man odlučio je da odgovori na crne prognoze objavljene u New York Magazinu, a svoj odgovor je objavio na društvenim mrežama. Man kaže kako nije obožavatelj predviđanja koja najavljuju sudnji dan i zamera članku selektivno biranje informacija, fokusiranje isključivo na najgore moguće ishode i pravljenje teorija bez konkretnih naučnih dokaza. Da, globalno zagrevanje je ogroman problem, ali Man smatra kako predviđanja koja naglašavaju samo određene činjenice nisu korisna i stvaraju atmosferu pesimizma.
