Kroz istoriju svog postojanja, američka svemirska agencija NASA mnoge stvari je sakrila od javnosti.
Razvoj američkog semirskog programa traje duže od pola veka, a pored velikih dostignuća i dragocenih naučnih saznanja, mnogobrojne tajne su ostale sakrivene od javnosti. Ovo su neke od njih:
1. Prekid emitovanja uživo
Teoretičari zavera često spekulišu o brojnim tajnama NASA-e u njenih 60 godina istorije, a optužili su agenciju za razne stvari – od lažiranja sletanja na Mesec do prikrivanja dokaza postojanja vanzemaljskog života. NASA ima tim stručnjaka i ogromnu PR agenciju koja sistemski opovrgava to kao mitove. Ipak, vremenom su se pojavile brojne tajne i činjenice koje zahtevaju odgovor, ako ne i objašnjenje.
2. Izbrisani snimci sletanja na Mesec
Sve od dana prikazivanja sletanja na Mesec uživo, NASA je bila optuživana za lažiranje čitavog događaja uz niz argumenata – na snimku se ne vide zvezde, zastava se vijori. Jedna od misterija je i stena na Mesecu sa slovom C, stene različitih dužina i brojna druga pitanja. Kada je agencija 2006. priznala da ne mogu pronaći originalne snimke sletanja iz 1969. godine, sumnje u to da je sve bila jedna velika prevara opet su se pojačale. NASA ipak ne odstupa od svoje priče, a kasnije su objavili da su pronašli neke izgubljene video zapise, ali da su ljudskom greškom i zbog rezanaj budžeta presnimavali iste.
3. Džejms Veb Teleskop
Običaj bilo koje supersile je da finansira istraživanje svemira, sviđalo im se to ili ne – jer je to demonstracija moći, tehnologije i povoljnih finansija koja ih uzdiže iznad drugih. Izgleda da takvi projekti ne idu baš uvek po planu, kao što je situacija sa izgradnjom Džejms Veb teleskopa, čija je izrada započela pre 20-ak godina a trebao je biti spreman za lansiranje 2007. godine. Umesto toga, dovršen je tek 2017. Inicijalno, projekat je trebalo da košta pola milijarde dolara, ali na kraju je koštao čak 17 puta više – oko 8,8 milijardi. Sada, kad je teleskop spreman, opet ostaje pitanje koliko će još vremena trebati pre nego što će zaista biti lansiran – navodno se planira u oktobru 2018. godine.
4. Nuklearna testiranja na Mesecu
Sovjeti su oduvek bili ogromna konkurencija SAD-u, a razdoblje napetosti je doista trajalo jedno duže vreme. SAD su pokušavale dokazivati svoju superiornost ne samo na području ekonomije, već i kroz upoznavanje drugih svemirskih tela i objekata. Spisatelj koji radi biografiju astronoma Karla Sagana u svom je istraživanju naišao je na neverovatne stvari, poput projekta A-119 koji je navodno izgledao kao plan SAD-a da se Mesec pretvori u mesto za testiranje nuklearnog oružja. Jesu li stvarno nešto testirali ili ne, nemoguće je znati.
5. Operacija Spajalica
Drugi svetski rat bio je velik izazov za svet, ali i za SAD. Svaki bolji poznavatelj istorije zna da je međunarodno ponašanje nakon Drugog svjetskog rata bilo, blago rečeno, mutno. Usred celog haosa, CIA je u svojoj “Operaciji spajalica” regrutiovala je najbolje nacističke umove. Cilj je bio domoći se naučnika iz poražene nacističke Nemačke. To su bili najveći stručnjaci iz nacističke ratne industrije, medicine i oblasti hemjskog naoružanja. Pretpostavka je bila – ako ih ne uzmemo mi, uzeće ih Rusi. Skoro 1600 darovitih i uspešnih nacističkih naučnika, lekara i inženjera dobilo je vize, postali su američki državljani i do kraja života lagodno živeli. Neki od naučnika koji su na taj način regrutovani jesu raketni inženjeri SS-ovac Werner fon Braun (tvorac slavnog nacističkog projektila dugog dometa V-1 i V-2) te Artur Rudolf, direktor koncentracionog logora, gde je 20.000 jevrejskih i poljskih radnika umrlo od premlaćivanja, gladi i vešanja.
Obojica su dobila američko državljanstvo. Pod vodstvom Vernera fon Brauna izgrađeno je nekoliko novih tipova raketa nosača za svemirske letove, a upravo je on glavni konstruktor Saturna V, rakete korišćene u misijama Apolo za odlazak na Mesec sa ljudskom posadom. U Ameriku je stigao lekar i istaknuti medicinski istraživač Hubertus Straghold. Na Nirnberškom sudu izvukao se bez kazne svedočeći protiv svojih kolega, a već 1947. godine prebačen je u SAD gde je nakon nekoliko godina dobio i američko državljanstvo. Za vreme rata bio je nadležan za obuku lekara koji su izvodili eksperimente nad Jevrejima u koncentracionom logoru Dahau. U SAD-u je bio visokopozicioniran i u američkom ratnom vazduhoplovstvu i u NASA, izgradio je sjajnu naučnu karijeru, a poznat je kao “otac svemirske medicine”
