Horor priče iz pravog života - ovi ljudi preživeli su zaista jezive stvari, a poslednje dve će vas držati budnima noćima!

 

“Bio sam sam u kući. Odjednom ke zazvonio telefon – na drugoj strani bio je pozivalac sa nepoznatog broja. Mogao sam da čujem da gleda isti TV program kao i ja. Ponavljao sam “halo”, ali je iz slušalice dopirao samo moj eho. Mislio sam da je neka greška sa centralom i taman krenuo da spustim slušalicu, kada sam iz nje začuo “zdravo…laku noć”. Zbunjeno sam piljio u telefon, a onda ponovo rekao u slušalicu “halo”. Eho se nije čuo i bilo je tiho. Onda je iz slušalice doprlo “zdravo”. Prekinuo sam vezu, isključio TV i otrčao u krevet.”

 

“Kad sam imao negde oko 12 godina, zaglavio sam do kasno u noć gledajući TV. Čuo

Volite mračne tajne, misteriozne događaje, teorije zavere i horor priče? Lajkujte nas na Fejsbuku, i svakodnevno uživajte u izboru priča od kojih se kosa diže na glavi, a noću spava sa upaljenim svetlima!  

sam da naš pas reži u kuhinji, što inače radi kada u dvorištu zatekne mačke, veverice, ili šta god da mu skrene pažnju.

Krenuo sam da vidim o čemu se radi i zatekao ga na vratima sasvim nakostrešenog. Imao je klasičan stav psa koji se sprema za borbu. Pogledao sam svuda oko njega, ali nisam ništa video. Pretpostavio sam da je u pitanju rakun ili nešto slično, pa sam mu otvorio vrata da izađe i nađe ga.

Krenuo je, a zatim je zastao gledajući pravo u šupu u dvorištu. Bilo je prilično mračno, jedino je svetlo na tremu malo osvetljavalo dvorište, ali nedovoljno. Pogledao sam ka drvetu čije su grane bile iznad šupe. Video sam neki tamni oblik među granjem, ali čim sam zadržao pogled na tome, poput dima se vinuo ka nebu, i to bez ikakvog zvuka. Čak ni granje nije zašuškalo.

Moj pas je u tom trenutku podivljao. Zgrabio sam ga za ogrlicu i uvukao ga u kuću. Do danas nemam pojma šta smo to moj pas i ja videli.”

 

“Jedno vreme živela sam u staroj viktorijanskoj kući u Londonu. Bila je pretvorena u četiri mala stana, i ja sam zauzimao jedan – svi su bili sa visokim plafonima, i svaki je imao zasebnu vešernicu. Vešernica u mom stanu je jedina imala izlaz na tavan, i to ne tako što bi se merdevine sa plafona povukle dole, već je u pitanju bila rupa na plafonu koju su pridržavale dve zakovane daske. Na tavanu su bile dve grede postavljene oko rupe. Da bismo došli do tavana morali smo da sasvim sklonimo te dve grede i gurnemo ih u stranu.

Par meseci nakon što smo se uselili, primetili smo da je ulaz na tavan otvoren. Pretpostavili smo da je vlasnik kuće proveravao sve pre nego što smo se uselili, pa zaboravio da vrati grede na mesto, a da je nama trebalo više vremena da to primetimo. Kada smo pokušali da ga zatvorimo, nismo mogli. Nismo imali merdevine, a čak nam je i veš mašina bila suviše niska da bismo došli do otvora. Zato smo na njih naređali i silne kutije i najviši među nama popeo se na tu konstrukciju i uspeo da zatvori tavan.

Par meseci kasnije, bila sam kod dečka. U jednom trenutku pozvao me je uspaničeni cimer. Rekao mi je da je čuo čudne zvukove u kući, da bi se ispostavilo da je tavan otvoren. Poslao mi je i sliku na kojo se vidi da je neko pomerio grede taman toliko da sklizne kroz njih.”

 

“Dok sam bio klinac, često mi se dešavala paraliza sna. I danas mi se ponekad desi, ali u tom periodu, dešavalo mi se makar jednom mesečno. Viđao sam veštice, vanzemaljce, bizarne senke, čuo svakakve glasove i zvukove. Svaka stvar iz noćnih mora koju možete da zamislite desila mi se makar jednom. Najgore sećanje mi je kada sam se jedne noći probudio, nisam mogao da udahnem vazduh, a na grudima mi je sedela starica koja je piljila u mene i smešila se. I danas me taj trenutak proganja.”

 

“Moja ćerka imala je četiri godine, i taman smo prolazile kroz priču o nastajanju beba prilagođenu deci, kada mi je rekla “Sećam se toga, dok sam još bila u bakinom stomaku”.

Rekla sam joj: “Ne, dušo, pomešala si. Ti si bila u mom stomaku, ne u bakinom”.

Pogledala me je snishodljivo kao da sam retardirana.

“Ne mama, prvo sam bila u bakinom stomaku, ali sam se onda ugušila i umrla. I baka je tad umalo umrla, pa sam morala da čekam da dođem kod tebe u stomak”.

Pre petnaest godina, moja majka je zaista umalo umrla na porođaju sa mrtvorođenom ćerkom. Bebu je udavila pupčana vrpca. Niko u mojoj porodici nikada nije pričao o tom mučnom događaju.”

 

“Bila je noć i čuo sam kao da mi neko kuca na prozor. Narednog jutra video sam otisak šake na tom istom prozoru. Trik je u tome što živim u zgradi na trećem spratu.”



loading...