Naučnici su snimili zvuk iz najdubljih delova okeana koji ih je u najmanju ruku iznenadio.

 

Istraživači su uz pomoć mikrofona u titanijumskom kućištu, odnosno hidrofona, uspeli da detektuju talase sa dubine od 11.000 metara ispod nivoa Tihog okeana u najdubljoj tački Marijanske brazde.

Američka Nacionalna okeanografska i atmosferska agencija, Univerzitet u Oregonu i američka Obalska straža sproveli su projekat koji je podrazumevao snimanje zvukova iz dubina tokom 23 dana.

Iako bi većina ljudi verovatno pretpostavila da na takvoj dubini vlada sablasna tišina, snimci su pokazali da je na dnu Pacifika zapravo vrlo bučno, kaže Robert Džiajk, okeanograf.

– Prema mojim saznanjima, niko pre nije snimio zvuk u bezdanu Čelindžer, a sigurno ne ovako dugačak – rekao je Džijak.

Zvuci, koje možete čuti u prilogu, uglavnom predstavljaju buku koju proizvodi podrhtavanje tla, ali i zvuk motora brodova koji prolaze i zova kitova usana.

– U brazdi je tako bučno i zbog njenih akustičnih svojstava – objašnjava Džijak.

Kako bi bezbedno spustili hidrofon na tako veliku dubinu, naučnici su morali postupno da ga pomeraju tokom šest sati, kako od prevelikog pritiska ne bi pukao. Snimak je napravljen još u julu, ali nisu mogli do njega da dođu sve do novembra, zbog oluja i saobraćaja.

Iako je zvuk možda suviše neartikulisan za ljudsko uvo, otkriva vredne informacije o tome šta se sve dešava u okeanu i kako buka utiče na morske ekosisteme.

Moguće je da će biti ispitani i drugi delovi svetskih okeana.

– Želim da snimim zvuk ispod ledene kape Arktika – kaže Džijak.

Naučnici se nadaju da će se ponovo vratiti na najdublju tačku planete već 2017. i ostaviti hidrofon i posebnu podvodnu kameru prilagođenu velikim dubinama.

– To je kao da šaljemo sondu u spoljni prsten Sunčevog sistema. Mi šaljemo podvodnu sondu u nepoznate prostore našeg unutrašnjeg svemira – kaže Džijak.