Mapa koju je 1513. u Carigradu napravio otomanski admiral i kartograf Ahmed Muhidin Piri, poznatiji kao Piri Rajs, i danas zbunjuje naučnike.
Najzanimljivija pojava na takozvanoj “Neobjašnjivoj mapi” je Antarktik: ne samo da na njemu nema leda, već je povezan sa Južnom Amerikom.
To je ponovo pokrenulo teoriju, čiji je tvorac istoričar doktor Čarls Hapgud sa Harvarda, da mapa prikazuje Antarktik iz doba praistorije. Reč je o pretpostavci da se Piri prilikom stvaranja mape možda služio mapom neke starije civilizacije.
S obzirom na to da je Antarktik otkiven 1818, a ne 1513 godine, oslikavanje topografije ovog dela sveta predstavlja veliku misteriju – kako je Rajs uopšte došao do informacija o preglacijalnom Antakrtiku?
Rajs je sam na mapi obrazložio da je prilikom njenog stvaranja koristio dvadesetak različitih izvora, uključujući istorijske karte i karte njegovih savremenika.
– Arapi su često Klaudija Ptolomeja, geografa iz 2. veka, mešali sa Ptolomejem Prvim, generala iz Aleksandrije i prvog ptolomejskog vladara Egipta, koji je vladao od 323. do 285 godine pre nove ere – piše stručnjak za mape Gregori Mekintoš u svojoj knjizi “Piri Reis Map of 1513”.
Piri Rajs je najverovatnije napravio istu grešku, verujući da mape potiču iz vremena Ptolomeja Prvog, umesto Klaudija Ptolomeja.
Mekintoš takođe navodi da se neslaganja u vezi sa Severnom Amerikom mogu pripisati tadašnjem verovanju da je reč o Aziji, što nije bilo vezano samo za Rajsa.
Najjednostavnije objašnjenje, dakle, bilo bi da nije reč o Antarktiku, već Teri Australis, hipotetičkom kontinentu koji je u Rajsovo vreme predstavljan na mnogim kartama. Verovalo se da Tera Australis predstavlja protivtežu kontinentima na severnoj hemisferi, i čekao dan kada će novi kontinent biti istražen.
