Stručnjaci smatraju da su napravljeni tuneli na više načina omogućavali kvalitetnije posmatranje neba – zaklanjajući svetlost drugih objekata, naročito jutarnjeg Sunca, stvarali su mrak zahvaljujući kojem su oči posmatrača postajale osetljivije na svetlost zvezda, ograničavali su pogled na određeni mali deo svoda tako da je on bio fokusiraniji, usmeravali su koncentraciju na crvenu zvezdu “Aldebaran”, najsvetliji objekt u sazvežđu Bika.

Zvezda je verovatno bila važna za praistorijske stanovnike tog dela sveta koji su se svake godine zajedno sa stokom selili na letnje pašnjake u planinama. Ove seobe verovatno su započinjale sa prvim pojavljivanjem Aldebarana na jutarnjem nebu.

– Prvo pojavljivanje Aldebarana pre 6000 godina zbivalo se krajem aprila ili početkom maja, stoga je on bio vrlo precizan kalendarski znak da je vreme za polazak u druge predele – rekao je dr. Fabio Silva s University of Wales Trinity Saint David.

Autori istraživanja, koji su svoje otkriće predstavili na astronomskoj konferenciji Kraljevskog astronomskog društva na Univerzitetu u Notingemu, veruju da su posmatrači iz tunela mogli videti Aldebaran danima pa i nedeljama ranije nego psmatrači na otvorenom.

– Ključna stvar je u tome da je dugi prolaz do grobnice delovao kao teleskop bez sočiva, kao duga cev kroz koju se gledalo nebo – rekao je Silva.

U prilog ovoj tezi govori i činjenica da su sve grobnice sa svojim tunelima okrenute upravo prema mestu na kojem se krajem aprila prvi put na nebu javlja Aldebaran. Ta je zvezda vrlo verovatno takođe bila povezana sa procesima i obredima inicijacije.

Sprega između drevnih građevina i astronomije nije neka novost. Poznato je da je i Stounhendž imao astronomsku funkciju.

Grobnice su pronađene u nalazištu “Dolmen da Orca” na Iberijskom poluostrvu ali i u drugim delovima Evrope.