Pariz je večita želja mnogih turista širom sveta, ali bi mali broj posetio ovaj grad zbog jednog stravičnog mesta.
Odlazak u Pariz se najčešće doživljava kao romantično iskustvo. U turističkim brošurama nazivaju ga i “gradom ljubavi”. Ipak, ovo mesto odlikuju i neke jezive atrakcije a tu svakako spadaju morbidne katakombe Pariza.
Podzemne kosturnice su među istoričarima poznate i kao najveće grobnice na svetu. Ove impozantne nekropole koje se nalaze ispod najromantičnijeg grada, kriju posmrtne ostatke više od 6 miliona ljudi!
Sve do kraja 18. veka “Les innocents” ili Sveto groblje je bilo glavno i najveće mesto za sahranjivanje Parižana. Ipak, kapaciteti su bili popunjeni već krajem 12 veka.
U petnaestom i šesnaestom veku, građani su napravili dodatne humke, smeštene unutar zidina ovog groblja. Tamo su pohranjene kosti davno preminulih sugrađana, kako bi se problem prenatrpanosti rešio.
Uskoro su zidine popustile pod zubom vremana pa su sahrane na tom mestu postale zabranjene. Zabrana je važila i za ostala groblja sa popunjenim kapacitetima.
Ovo je bio veliki problem za gradske vlasti koje su se dale u potragu za novim lokacijama, piše Viralnova.
Policijski general Aleksandar Lenoar je bio deo istraživačkog tima koji je trebalo da ispita stanje u nepopunjenim katakombama. On je predložio da se kosti preminulih prebace u ove podzemne odaje.
Zvaničnici su se složili da renoviranje krene vrlo brzo. Katakomba je polako izrasla u kosturnicu velikih razmera.
Početkom 1786. godine, ekshumirano je više od milion posmrtnih ostataka sa Svetog groblja, da bi uskoro bili prebačeni u ove katakombe. Vlastima je trebalo oko dve godine da isprazne većinu grobova. Počelo je kao obično skladištenje kostiju ali je uskoro pretvoreno u mauzolej koji je bio otvoren za posete.
Počevši od 1810. godine, lobanje i butne kosti su slagane u vodoravnom nizu.
Posete su bile najpre ograničene da bi katakomba za javnost bila otvorena 1874. . Od tada je ova grobnica otvorena, sa pauzom tokom 2009. godine. Tada su se gradske vlasti suočile sa vandalizmom posetilaca.
I danas je ovo mesto veoma popularno a turisti ga posećuju sa posebnim uzbuđenjem. Svi delovi su otvoreni za posetu, ali sumnja se da u okviru ove podzemne građevine postoje odaje koje se strogo kriju od znatiželje posetilaca.
