“Taj novi sistem uređaja omogućava ‘poziv’ mestu gde žive žabe, bilo kada i bilo gde”, rekao je za AFP Adrian Garido Sančis sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji, koautor projekta.

Time prikupljena “akustička zapažanja na daljinu” omogućavaju istraživačima da po kreketanju procene gustinu kolonija raznih vrsta žaba na nekom mestu i da po promenama jačine zvuka procene da li su ugrožene.

Zahvaljujući sunčevoj energiji i korišćenjem mreža mobilne telefonije 3G i 4G, sistem uređaja omogućava daljinsko akustičko snimanje telefonom i istovremeno prikuplja podatke koji se prenose SMS-om o mestu gde su žabe, kao što su temperatura vode i vazduha.

“FrogPhone” počinje da radi tri sekunde po pozivu, koliko vremena mu je potrebno da aktivira senzore temperature i izmeri nivoe baterija sa solarnim punjenjem, kaže se u saopštenju Britanskog ekološkog društva (BES), koje podržava tu studiju.

“Uređaj nam omogućava da češće i lakše nadgledamo populacije žaba koje važe za pokazatelje zdravlja životne sredine”, kaže koautorka studije Anke Marija Hefer iz ACT-a i organizacije “Region Frogwatch”.

Za osmatranja noću, kada su žabe najaktivnije, istraživači mogu unapred programirati svoje pozive na “FrogPhone” te će podaci biti snimljeni i kasnije analizirani.

Žabe čijim nekim vrstama preti izumiranje, pate zbog klimatskih promena, uništavanja staništa i opadanja brojnosti insekata kojima se hrane.

“”FrogPhone” će značajno smanjiti troškove istraživanja i rizike za istraživače jer ti mali vodozemci žive na mestima od kojih su mnoga izolovana i teško dostupna”, rekla je Anke Maria Hefer.

Uz to, “žablji telefon” smanjuje “potencijalne negativne uticaje prisustva ljudi na mestima ispitivanja”.

Istraživači kažu da je “FrogPhone” isproban od avgusta 2017. do marta 2018. godine, i da je bio uspešan, iako zavisi od kvaliteta mreže mobilne telefonije i osunčanosti – za punjenje baterija.

“Pošto je testiran sa žabama, isti postupak bi se mogao proširiti na ostale životinjske vokalizacije – insekata i sisara, što bi proširilo njegovu primenu na širok spektar namenskih studija za očuvanje biološke raznolikosti”, rekao je Adrian Garido Sančis.



loading...