Pre samo nekoliko godina, tvrdnja da bismo mogli da stupimo u kontakt sa inteligentnim oblicima života koji nisu sa naše planete izazvala bi podsmeh. Ovo uopšte nije tako nerealno danas, ali većina nije svesna opasnosti: Mi vičemo umesto da budemo veoma, veoma tihi, kažu naučnici.
– Nije preterivanje reći da naučnici mogu otkriti vanzemaljske inteligentne oblike života u roku od dve decenije ili manje – tvrdi Set Šostak, astronom SETI instituta u Kaliforniji.
SETI je institut koji je u protrazi upravo za takvim bićima, a jedan od njegovih osivača bio je čuveni astronom i pisac Karl Sagan. Takođe, u SETI su radila čak dva nobelovca, piše „Dejli mejl”.
Dr Šostak ovo tvrdi na osnovu ohrabrujućih rezultata koje iz svemira šalju teleskop Hubble i svemirska opservatorija Kepler.
Kepler je otkrio 962 egzoplaneta u 72 zvezdana sistema, a među njima i Kepler-10c, 17 puta veći od Zemlje za koji se veruje da ima uslove za postojanje živih stvorenja.
Osim toga, Kepler je uočio i 2.900 objekata, za koje tek treba da se utvrdi da li su planete.
Ovaj teleskop radi od 2009. što znači da je za izuzetno kratko vreme primetio ogroman broj potencijalno naseljivih planeta.
Stručnjaci kažu da ipak, najveći broj vanzemaljskih oblika života, neće biti naročito uzbudljiv. Verovatno će biti reči o nekim bakterijama, amebama i algama, ali sve i da na samo dve postoje inteligentna bića, SETI ima razloga da bude optimista.
Ovaj institut osluškuje svemir kako bi detektovao radio talase koje bi možda mogle da šalju tehnološki napredne civilizacije, poput naše.
I mi sami šaljemo radio signale i to u poslednjih 100 godina. Takve emisije sada se nalaze više od 100 svetlosnih godina od nas, a SETI predviđa da je najbliža nastanjena na samo 12 svetlosnih godina od nas!
Ove signali i dalje se svakodnevno emituju sa Zemlje obzananjujući čitavom univerzumu naše prisustvo. Ove jednostavne poruke može čuti svako biće koje ima tehnologiju za to.
Pojedini optimisti veruju da će na takve signale reagovati neka stvorenja poput ET vanzemaljca iz filma Stivena Spilberga. Postoje čak i oni koji su počeli aktivno da šalju poruke vanzemaljcima.
Dakle, oni više ne samo da osluškuju svemir, nego i viču i to punim glasom ko smo i gde živimo potpunim neznancima.
Ne slažu se svi naučnici sa takvim ponašanjem.
Jedan je čak to nazvao „nerazumno riskantnim, jer nemamo nikakve informacije o prirodi tih vanzemaljaca”.
Džon Bilingem, astronom SETI i NASA čak je zatražio uvođenje moratorijuma na takve programe, zbog potencijalnog rizika po budućnost ljudi.
Da li je on paranoičan? Teško. Dokaza za ovo ima i u našoj, ljudskoj istoriji.
Kad god su tehnološki napredniji ljudi posećivali manje napredne zajednice, posledice su bile katastrofalne. To se vidi i u sudbini američkih Indijanaca i tasmanijskih Aboridžina.
A sad zamislite šta bi bilo da Zemlju zaista posete „mali, zeleni” i superiorniji vanzemaljci. Šta ako nas budu posmatrali kao što mi posmatramo krave – kao glup i primitivan, ali ukusan izvor hrane?! Ili kao komarce – parazite koji naseljavaju divnu planetu koju treba „očistiti” od uljeza?!
Ovo možda deluje kao zaplet nekog naučno-fantastičnog romana, ali autori ovih dela su proveli čitav život razmišljajući o budućnosti. Vreme je pokazalo da su skoro uvek bili u pravu.
Još realnija je mogućnost dolaska kompjuterskog virusa u signalu koji šalje neka napredna civilizacija.
Srpski astrofizičar profesor Milan Ćirković, kaže da ti virusi mogu da oštete naše računarske mreže.
– To je zastrašujuća misao i zato nam je pametnije da budemo veoma, veoma tihi, umesto da tražimo vanzemaljske oblike života – zaključuje Ćirković.
