Kineska svemirska stanica "Tiangong jedan" koja ne radi, a po izveštajima je i nekontrolisana, trebalo bi u nedelju, 1. aprila da udje u atmosferu, zapali se i raspadne se, a neki delovi bi mogli i da padnu na Zemlju.
Stanica koja gubi visinu već više od godinu dana, sunovratiće se ka Zemlji nešto kasnije 1. aprila nego što je predvidela Služba Evropske svemirske agencije (ESA) za otpad iz svemira, čije je sedište u Nemačkoj, objavljeno je na međunarodnom sajtu https://www.space.com.
Tako ESA u najnovijem, današnjem izveštaju kaže da će kineska svemirska stanica teška 9,4 tone, poslednju fazu pada ka Zemlji početi najranije u nedelju krajem dana, jer je njen pad usporilo razređivanje gornjih slojeva atmosfere pošto je aktivnost Sunca slabija od očekivane.
Svemirska stanica velika kao autobus, nad Zemljom će se, po izračunavanju astronoma, raspadati u zoni između 43. stepena severne i 43. stepena južne geografske širine, u pojasu Zemlje koji je mestimično gusto naseljen.
Taj pojas obuhvata južnu Evropu, Afriku i Bliski istok, veći deo Azije i čitavu Australiju, gotovo svu Južnu Ameriku i veliki deo Severne Amerike, te i skoro čitave SAD.
Na Balkanu, u zoni nad kojom će se raspasti kineska stanica su krajnji jug Hrvatske, jug Bosne i Hercegovine, čitava Crna Gora, jug Srbije, cela Makedonija i Albanija, veći deo Bugarske i čitava Grčka.
Na severnoj i južnoj liniji granice zone pada na Zemlju, verovatnoća udara je najveća, od oko tri odsto, a u sredini zone pada je manja, ispod jedan odsto verovatnoće.
U načelu, pad ostataka svemirske opreme iz orbite na Zemlju smatra se zanemarljivo malom opasnošću za ljude i imovinu jer najveći deo izgori od pregrevanja tokom leta kroz atmosferu.
Veruje se da će samo oko 10 odsto kineske stanice “preživeti” raspadanje u atmosferi. Šanse da ti preostali delovi pogode nekoga na Zemlji se procenjuju na manje od jedan u hiljadu milijardi.
Ukoliko njen pad ipak izazove štetu ili druge posledice na Zemlji, po Konvenciji UN, Kina će biti odgovorna za naknadu.
Svemirski otpad veoma često pada u atmosferu, ali je poznat samo jedan slučaj da je neko njime pogođen: jedna Amerikanka je prošla bez povreda kada ju je 1997. pogodio deo američke rakete.
Među najpoznatijim slučajevima je pad američke svemirske stanice Skajlab 1979, čiji su krupni komadi pali u blizini australijskog grada Perta. Pert je potom novčano kaznio SAD s 400 dolara zbog – bacanja smeća. Skajlab mase od 100 tona, bio je deset puta veći i teži od kineske stanice koja se spušta ka Zemlji.
“Tiangong jedan” je prva kineska svemirska stanica, lansirana 2011. godine, kao eksperimentalna, za veće projekte. U njoj su 2012. i 2013. godine radile dve kineske posade. Kineska kontrola na Zemlji je sve do 2016. godine bila u vezi sa stanicom koja je potom počela da se polako spušta ka Zemlji i njen pad se više ne može zaustaviti.
Kina u orbiti Zemlje ima aktivnu stanicu – “naslednicu”, “Tiangong2”, lansiranu 2016. godine.
Astrofizičar Univerziteta Harvard Džonatan Mekdauel je rekao za sajt “Lajv sajens” da predviđa da bi do površine Zemlje moglo stići samo 100 do 200 kilograma ostataka stanice “Tiangong 1”.
Ipak, pad kineske stanice kroz atmosferu i njeno raspadanje biće “spektakularna predstava”, rekao je on.
– Gotovo je sigurno da će na nebu biti vatrenih lopti – objasnio je Mekdauel koji dugo prati “Tiangong 1” jer radi i u Opservatoriji NASA-e “Čandra”, za X-zrake.
Objašnjavajući kako nastaju “vatrene lopte”, Mekdauel je rekao da kineska “stanica ima i neke masivnije delove međusobno povezane prilično tankim elementima” koji će se pri ulasku u atmosferu pregrejati i “najpre istopiti, te će se stanica raspasti u ‘grozd’ od nekoliko komada do nekoliko desetina razdvojenih delova koji će se sporije topiti i sporije goreti – to će biti ‘vatrene lopte'” na nebu.
