A mast leševa koriste za kuvanje.
Pleme Anga sa Papue Nove Gvineje svoje mrtve ne sahranjuje niti kremira, već praktikuju posebnu vrstu mumifikovanja – dimljenje tela.
Oni, naime, telu prvo preseku kolena, laktove i stopala, zatim iz njega iscede sve masti i tečnost tako što ga nabodu na šuplje grane bambusa.
Tečnost koja se dobija tim putem zatim razmazuju po kosi i koži pokojnika, jer veruju da će tako njegova snaga preći i na žive. Ako nešto od tih tečnosti preostane, živi ih koriste kao masnoću za kuvanje.
U narednom koraku, pokojniku se zašivaju oči, usta i anus kako bi se zaustavio proboj vazduha u telo, i zahvaljujući tom procesu njihove mumije savršeno očuvane odolevaju vekovima.
Na kraju, pokojniku odseku tabane, jezik i dlanove i to predaju udovici ili udovcu. Ostaci pokojnika se stavljaju u jamu u kojoj gori vatra i pušta se da se udime. Na kraju svega, premazuju ih crvenom glinom i proces je gotov, a mumije se izlažu na otvorenom.
Pokojniku se tada odrežu tabani, jezik i dlanovi te se daruju njegovom udovcu ili udovici.
