Način na koji duša napušta telo opisan je u Brihadaranyaka Upanisadi (4.4.1-4). Kada osoba umre i uđe u nesvesno stanje, životna energija se povlači u srce i živo biće više ne prepoznaje one oko sebe.
Svetlost su često videle osobe koje su imali iskustva ”tik do smrti”. Mnogi je opisuju kao Boga u velikom ”svetlu na kraju tunela”.
Tibetanska tradicija je naziva jasnim belim svetlom, sjajem izravnog iskustva vlastite istinske prirode i sjajem svih Buda i probuđenih. Isto tako, u drevnom vedskom sastavu, svetlost pokazuje put iz fizičkog sveta. Osoba treba da misli na Boga i više odredište, a ne dopustiti drugim mislima i brigama da je ometaju. Kada se svetlost pojavi, gubi se svest o telu. Prilikom odvajanja od tela, telesna bol i patnja, koje su možda postojale, više se ne primjećuju.
Karma je čitav učinak svih odlika koje smo razvili svojim mišljenjem, rečima i željama u ovom životu. Oni nas svuda prate i određuju sledeću vrstu tela. Ne možemo pobeći od svojih prošlih aktivnosti, reči, misli i uticaja koje oni imaju na naš um i svesnost. To je ono što nas nosi u sledeći život. Potpuno smo odgovorni za svoje buduće živote. Pozitivne misli vode do radosti, a negativne do patnje i nemira. Iz tog razloga moramo uvek negovati ljubaznost, samilost i opraštanje.
Suočavanje sa sobom
Kada napustimo telo, suočićemo se sa svojim prošlim željama i svojim stvarnim odlikama. Nema izgovora iza kojih se možemo skrivati za ono što smo učinili i želeli. Videćemo kako je izgledao čitav naš život, bez obzira je li bio dobar ili loš, plemenit ili okrutan. To je ono što ljudi misle kada kažu da im se celi život odigrao pred očima.
Ako se na to usmerimo u trenutku smrti, ponovno će nas uznemiriti želje i emocije i zajedno s karmom gurnuti u novo telo. Ono će biti pogodno da nam dodeli potrebne lekcije kako bismo prilagodili svoje prošle dobre i loše aktivnosti, te ostvarili svoje želje u onoj meri u kojoj smo to zaslužili.
Na talasima svesnosti
Svesnost osobe dolazi pod uticaj viših ili nižih odlika zavisno od njenog životnog stila i delatnostima. Duhovna priroda je iznad tela, ali ako to ne možemo razumeti ili smo još uvek vezani za telo, bićemo prisiljeni da prihvatimo novo telo za taj nivo svesnosti i njoj pripadajuće odlike.
Emocije i zbunjenost u suptilnom telu stvaraju posebno fizičko telo. Rajsko ili pakleno stanje koje nas možda očekuje delom je naša vlastita projekcija. Drugim riječima, možda vodimo miran život, ali naša gnevna i mrzovoljna priroda remete priliku da budemo sretni. Ali, neko drugi, čak i ako se nađe u teškoj situaciji, srećnim i pozitivnim stavom može svladati sve izazove.
Iz knjige Stephen Knapp: Smrt i priprema za onostrani život
