Nauka već dugo traži odgovor na ovo pitanje, zbog čega mnogi naivci vjeruju u vanzemaljsko porijeklo ovih građevina. Istina je impresivnija i pokazuje koliko su ljudi iz davnina zapravo bili genijalni.
Velika piramida u Gizi je poslednje od sedam svetskih čuda antike. Ovaj 4.500 godina stari spomenik, zapravo grobnica faraona Keopsa, sagrađena je od 2,4 miliona krečnjačkih kamenih blokova od kojih svaki teži oko 2,5 tone.
Danas još uvijek debatujemo oko toga kako su zaboga stari Egipćani uspeli da prenesu svo to silno kamenje od kamenoloma do modernog Kaira.
Naučnici imaju nekoliko ideja, ali jedna postaje sve više i više prihvaćena kako vreme odmiče: rolali su ih niz put.
Foto:Wikipedia
Zapravo, ovo je nova ideja koja je varijacija stare ideje koja kaže da su drevni građevinari kačili blokove za cilindre koje su onda gurali po putu, ali postoje jedna ozbiljna mana sa ovom hipotezom, a to je činjenica da bi tako došlo do velike štete nanesene putevima, za šta nema nikakvih arheoloških dokaza.
Ako se uzme u obzir da su radnici pomjerali i do 40 blokova na dan, onda bi šteta bila ogromna i bila bi potrebna nezapamćena inženjerska logistika da se to popravi na vreme za novu turu koja ide odmah iza stare.
Jedan fizičar sa Univerziteta u Indijani, Džozef Vest, je nedavno objavio rad koji predlaže drugačiji pristup koji bi značajno smanjio pritisak na zemljište a istovremeno omogućio lakše guranje.
Ideja je neverovatno jednostavna: Egipćani su oko kamenih blokova vezivali drvene štapove i tako ih pretvarali u dvanaestouglove. Onda su ih gurali.
Vest i ekipa okupljena oko njega testirala je svoju ideju pomoću betonskog bloka teškog 30 kilograma, i ustanovila da je potrebna snaga od 0,15 težine kamena da bi ga pomerili. 50 radno sposobnih ljudi bi kamen težine 2,5 tone pomjerala pola metra po sekundi.
