U jezivom požaru koji se dogodio 4. marta 2004. izgorelo je preko 42 odsto ukupne površine manastira Hilandar. Branku Topiću se u obliku vizije javio ovaj nemili događaj čak godinu dana pre samog požara!
Vizije se događaju na samoj granici između budnog stanja i snivanja. U njima ego sanjača vidi stvari na višim nivoima spoznaje. Vizionar kroz viziju dobija neke činjenice koje su važne za njega, neku drugu osobu ili širu zajednicu. Branku Topiću je data vizija Hilandara u plamenu čak godinu dana pre samog nemilog događaja.
– Kada mi se jave vizije, obavezno ih preko nekog časopisa publikujem, jer one nisu nešto što je meni samo namenjeno, već svim ljudima! Vizije nisu spavanje, san, ali nije ni budno stanje, to je nešto između! Kada toneš u san, ali i vidiš svetlost, čuješ sve, ali nisi potpuno svestan. Onda idu slike, kao film – objašnjava Branko Topić kako izgleda trenutak kada mu se ukazuje budućnost.
Foto: Foter/ h.koppdelaney / photo on flickr
Topić kaže da je imao četiri vizije, koje su objavljene u časopisu „Čudo”.
– Jedna od vizija koja mi je data je „gorenje Hilandara”. Napisati tako nešto, a da ne navučeš gnev ljudi koji u ovo ne veruju veoma je teško… Prvo sam morao sve da proverim kod čoveka koji se bavi Hilandarom. Išao je mnogo puta, napisao nekoliko knjiga, zalazio tamo gde samo monasi mogu da uđu. Odobrili su mu pristup, da bi mogao da piše o tome – otkriva ovaj Božji sluga, kako voli da se predstavlja.
Kako se ovom čoveku sa darom ukazao požar koji je uništio Hilandar:
„Letim ja nad Srbijom, letim i vidim price, čujem cvrkut, prelepa priroda ali nigde ljudi nema! To mi je bilo čudno, obično vidim i ljude, ali ovde nisam. Ja razumem jezik simbola, a ne bukvalističi. Tako ja prelećem Srbiju i dolazim iznad Svete gore. Vidim brdo, 12 crkvica od drveta, sa zlatnim krstovima i neka mala kao plot drvena ograda, i time se ztavara krug, tamo ne može da se uđe. Dok sam ja to posmatrao, odjednom iz svih 12 krstova sevne munja. A dan prelep, nigde nema oblačka. I ta munja se spoji u jednu, gore na nebu i to tako jako eksplodira, da sam ja iz ležećeg skočio u sedeći položaj! Čekao sam minut, dva da mi se vid razbistri, da vidim sobu, a čuo sam i zvukove sobe i suprugu koja šeta”.
Branko u tom trenutku nije bio siguran o kom delu manastira se zaista radi, ali se u svesno stanje vratio sa mišlju da to jeste Sveta gora.
– Morao sam prvo da proverim svoje „snove”. Simbolično ja znam šta znači, ali nisam siguran koji je objekat u pitanju. Ja sam znao da je to Hilandar ali ne i koji je to deo sa 12 crkvica. To uglavnom od turista ne možete čuti jer nemaju pristup tom delu ostrva. Turkoan inace Vrščanin, piše i ide na Svetu goru i on mi je portvrdio i dao obrazloženje da je baš tako kako sam “video”! Opisao sam sve, i rekao mi je odmah da su tih 12 crkvica posvećene apostolima. Začudio se odakle meni to? Rekao sam da sam sanjao, jer uvek postoji neka zadršaka kod ljudi… Ja razumem to. Ljudima je teško da poveruju u nešto što ne može da se objasni, već samo oseti. Šta bi tek bilo da sam rekao da je vizija. Ispričao mi je da je to mesto na koje ne dolaze turisti pa se zbog toga začudio kako sam mogao da znam. On je to opisao u svojoj knjizi, ali ja to nisam znao. Tada sam mu rekao da ako je to zaista Hilandar, goreće! Te munje, potres zemlje, to je duhovna opomena srpskom narodu jer ne veruju u Boga. Godinu dana nakon toga Hilandar se zapalio. Vizije nisu vremenski određene. Ne znam kada će se desiti, ali dese se. Manastir se zapallio. A to što nema ljudi u snu je veovatno izostanak vere. Kad nema vere nema ni ljudi, a kad nema ljudi onda i vera izostane – završava priču o svom predskazanju Vrščanin Branko Topić.
