On je godinama za britansku vladu istraživao NLO prijave, a tri godine je proveo baš na samom terenu
Nik Poup ni danas ne veruje da je ljudska rasa ikada igde naišla na bilo kakvu srušenu vanzemaljsku letelicu. Ipak, kaže on, od 12.000 slučajeva u kojima je britansko ministarstvo odbrane proveravalo pojave neidentifikovanih letećih objekata (NLO), u oko pet odsto slučajeva stručnjaci nikada nisu uspeli da odgonetnu o čemu je bila reč.
Poup je već nekoliko godina slobodni novinar. Specifičnim ga čini to što je 21 godinu proveo radeći za ministarstvo obrane, i to od 1991. do 1994. u odeljenju koje je istraživalo NLO pojave. Bio je to Dosije X, pravi pravcati. Jedino što za to odeljenje nikada ne biste rekli da su “ljudi u crnom”. “Bili su više ‘ljudi u sivom'”, napisao je u članku. Primali su dojave o NLO pojavama nad Velikom Britanijom i potom intervjuisali očevice, analizirali fotografije i snimke s radara.
“Tražili bismo uobičajena objašnjenja poput meteoroloških balona, pljuskova meteora, povratka raketa u atmosferu i ostale pojave koje su ljudi proglašavali NLO-ima”, napisao je.
Ministarstvu nije bila namera da njihov posao proglašavaju lovom na vanzemaljce, a upravo to se dogodilo zahvaljujući pop kulturi. Mnogi ljudi su smatrali da ministarstvo krije dokaze o vanzemaljcima, navodi dalje, što je, uz činjenicu da je reč o instituciji koja je po prirodi posla tajnovita, navodilo mnoge da sklapaju priču o zlokobnim urotama.
Najuzbudljivija pojava NLO u Velikoj Britaniji zabeležena je 1980. u šumi Rendlešam.
NLO je viđen između američkih vojnih baza Bentvoters i Vudbridž, da bi u nekom trenutku sleteo u šumu. Poupovo ministarstvo zaključilo je da je na tom mestu radijacija neobjašnjivo i izrazito viša od one u okolnom području. U nekim slučajevima NLO bi čak uhvatili i na radarima.
Poupu je fascinantan i slučaj iz noći s 30. na 31. marta 1991. kada su tokom šest sati imali dojave iz vojnih baza kod Kosforda. Očevici su bili vojni policajac u jednoj i meteorolog u drugoj. Potonji je rekao da je velika trouglasta letelica letela iznad baze, puštajući niskofrekventno brujanje, da bi odjednom naglo ubrzala i odjurila nekoliko puta većom brzinom od one kojim idu mlazni avioni.
U jednom slučaju Poup je teoretičarima zavere dao za pravo. Ali ne iz onih razloga koje su oni spominjali. Reč je bila o Projektu Kondin. Kondin je bilo područje u kom je vojska zaista tajno istraživala i prikrivala nešto, samo što je to bila jedna vrlo egzotična pojava za koju se pretpostavljala da bi se mogla vojno upotrebiti. Tačnije, bila je reč o korišćenju plazme u vojne svrhe. U dalje pojašnjavanje Poup nije ulazio.
Projekat traganja za NLO, napisao je i to, nastao je još 1950. kada je vojska shvatila da bi sve takve dojave trebalo istražiti iz bezbednosnih razloga. Prvenstveno da možda nije reč o nekim sovjetskim letelicama. Pa ako bi se u mrežu slučajno zaletela prava vanzemaljska letelica, bilo bi to u svakom slučaju spektakularno.
Danas 51-godišnji Poup, iz ministarstva odbrane otišao je 2006, tvrdeći da projekat više praktično ni ne postoji. Nakon mnogih finansijskih rezova iz godine u godinu, ministarstvo je 2009. projekat i službeno ukinulo, utvrdivši da bi dalje rasipanje sredstava na potragu za NLO predstavljalo neprimereno trošenje novca.
