Mnoga duševna oboljenja, poput epilepsije, progresivne glavobolje i mnogih drugih zdravlja lečena upravo ovom bizarnom metodom, a najbolji dokazi koji idu u prilog tome ostali su u Mokrinu!

 

Hirurgija je postojala mnogo pre nego što biste pomislili – tako su praistorijski “hirurzi” redovno vršili trepanaciju nad zlosrećnim pacijentima. Trepanacija je, inače, zahvat otvaranja lobanje. Ona se vršila trepanom ili trefinom u magijske, terapeutske ili neke druge svrhe, a njome se uklanjao orkugli ili četvrtasti segment sa kosti svoda lobanje.

Sama reč znači bušenje kosti, ali je pojam vezan za operativne zahvate na kostima lobanje.

Trepanacija se, inače, vrši i danas radi odstranjivanja skupljene krvi ili gnoja, čireva,

Volite mračne tajne, misteriozne događaje, teorije zavere i horor priče? Lajkujte nas na Fejsbuku, i svakodnevno uživajte u izboru priča od kojih se kosa diže na glavi, a noću spava sa upaljenim svetlima!  

komadića kostiju ili drugih stranih tela i izvodi se u dijagnostičke svrhe, ali za današnjeg pacijenta to je prilično lagana operacija koja se vrši u lokalnoj anesteziji.

U ono vreme, međutim, čisto sumnjamo da su pacijenti svojevoljno išli na trepanaciju.

Pretpostavlja se da je samo neizdrživ bol mogao da natera drevne ljude da se podvrgnu ovoj intervenciji. Moguće je da su mnoga duševna oboljenja, poput epilepsije, progresivne glavobolje i mnogih drugih zdravlja lečena upravo ovom bizarnom metodom.

Trepanacija je na našim prostorima doživljavala procvat u 19. veku. Ovim zahvatom su Srbi, Crnogorci i Albanci lečili raznolike povrede glave, glavobolju ali i psihičke poremećaje. U periodu metalnog doba u Mokrinu su, proučavanjem 300 skeleta utvrdili da je na čak osam njih izvršena trepanacija, a slična situacija je i na području Krive Reke.

Ni Hrvatska nije izuzeta od ovakvog trenda – naprotiv, oni su sa trepanacijom počeli još ranije. Najpoznatija probušena lobanja sa područja Hrvatske potiče iz petog veka.

Verovali ili ne, ova operacija se čak i u tadašnjim nemogućim uslovima završavala sa 75 odsto uspeha. Alati su varirali, ali jedno je bilo konstantno – zahvat se izvodio bušenjem, rezanjem i struganjem.

U 19 veku, većina Evrope je trepanaciju napuštala kao sasvim primitivan i nedelotvoran zahvat, a upravo tada se zahuktavala u Srbiji. Iako su Evropom kružili savremeni hirurški instrumenti, Srbi su u nedostatku istih lobanje otvarali struganjem.

Kako navodi avantartmagazin.com, prema zapisima prvog srpskog antropologa Sime Trojanovića, srpski seljaci su lobanje bušili iz različitih pobuda, a najćešće kako bi sanirali ratne povrede. Drugi razlog bio je lečenje glavobolja i ludila.

Kontroverzni zahvat i danas se obavlja u pojedinim delovima sveta, uglavnom u plemenskim zajednica. Ima, ipak i ljudi sa zapada koji su skloni trepanciji, ali je izvode na samima sebi. U modernoj hirurgiji i dalje se koristi prilikom, recimo, natečenosti mozga, ali i pored toga naučnici nikada nisu uspeli da dokažu da su bušenja lobanje koja ljudi upražnjavaju već sedam hiljada godina imala ikakve pozitivne efekte.



loading...