Tehnologija skenera iz bolnica, pomogla je britanskom muzeju da otkrije tajne koje su Egipćani „poneli u grob”, kao i intimnu tetovažu jedne žene.
Slika mumija obmotanih u zavoje, jako dugo su bile odraz terora horor filmova, ali predstojeća izložba u britanskom muzeju nastoji da mumijama sa Nila da onu dozu ljudskosti koja je u pomnim istraživanjima izostala.
Izložba pod nazivom „Ancient Lives: New Discoveries”, koja se otvara u maju, prikazaće mumije u novom i „običnom” svetlu.
Nove analize upućuju na činjenice da su stari Egipćani, baš kao i čovek današnjice, patili od povišenog holesterola, srčanih bolesti i stravičnih zubobolja.
„CAT” skeneri iz londonskih bolnica, pomogli su u „razotkrivanju” unutrašnjosti mumije, pri čemu se saznalo da je par mumija toliko dobro očuvano da su im se mogli videti delovi mozga, kao i drugi vitalni organi, koji su bili potpuno nedirnuti zubom vremena.
– Želimo da istaknemo ideju da mumije nisu objekti, nego stvarna ljudska bića. Želimo da prikažemo humanost ovih ljudi – rekao je Džon Tejlor, vodeći kustos u odseku muzeja sa stari Egipat i Sudan.
Jedna od mumija koja je nađena pre svega sedam godina, pružila je arheolozima nešto retko: pokazala im je tetovažu koja se nalazi visoko na unutrašnjoj strani desne butine i toliko je dobro očuvana da se može videti golim okom.
U pitanju je žena, stara između 20 i 35 godina, a dubljim proučavanje tetovaže, otrkiveno je da je u pitanju reč na antičkom grčkom: „M-I-X-A-H-A”, odnosno – Mihailo.
Vlasnik tetovaže je žena koja je umrla oko 700. godine posle Hrista i živela je u hrišćanskoj zajednici na obalama Nila. Otuda i značenje njene tetovaže, koja je zapravo simbol arhangela Mihaila, koji se pominje i u Starom i u Novom zavetu.
Ovaj simbol je ranije viđan na zidovima starih crkvi ili uklesan u kamenu, ali nikada ranije u formi tetovaže., pa je ova žena pružila prvi dokaz postojanja tetovaža u tom dobu.
– Možemo samo da nagađamo zbog čega je imala tetovažu. Možda kao oblik zaštite – rekao je Danijel Antoan, kustos predstojeće izložbe.
Britanski muzej ističe da njihovo znanje na ovu temu nije veliko, pa se ne zna ni ko je radio tetovaže u starom Sudanu, kao ni da li su bile vidljive drugim sugrađanima.
Visoko na unutrašnjosti njene butine, nije sigurno da li se tetovaža mogla videti, jer se ne zna ni koja je bila moda kada je dužina suknje u pitanju koje su nosile žene Nila 700. godina posle Hrista.
