Samo nekoliko stranaca je videlo plamteći krater pun usijane lave u srcu pustinje Karakorum u Turkmenistanu. Oni koji su imali tu privilegiju da ga vide svojim očima vatru koja se nikada ne gasi kažu da je teško ne pomisliti „Ovo je ulaz u pakao!”
– Oduzima vam dah! Odmah pomislite na svoje grehe i imate potrebu da se pomolite – kaže Gozel Jazkuleva, jedan od retkih turista dovoljno hrabrih da posete ovo mesto, u srcu pustinje Karakorum u Turkmenistanu, a prenosi „Dejli telegraf”.
Ipak, i pored očigledne opasnosti, vlasti ove udaljene i izolovane države nadaju se da će ovo jednoga dana postati turistička atrakcija. Skoro četvrt veka posle raspada Sovjetskog Saveza ovu zemlju poseti samo 12.000 do 15.000 turista godišnje.
Da li će „Vrata pakla’ doneti turistički bum ovoj državi?!
Reč je o mestu koje zaista ledi krv u žilama. „Vrata do pakla” (eng. „Door to Hell” ili „Gate to Hell”) su plamteća rupa koja se nalazi u pustinji u Turkmenistanu blizu sela Derweze, otprilike 260 kilometara udaljena od glavnoga grada Turkmenistana, Ašgabata.
Do jame u kojoj sagoreva prirodni gas nema putokaza, ali sve koji su zainteresovani da je vide vodiči mogu da odvedu do tog mesta.
Smatra se da je kapacitet nađenog prirodnog gasa u rupi jedan od najvećih na svetu.
Ime „Vrata do pakla” rupa je dobila zbog toga što gori još od 1971. godine kada je i pronađeno nalazište. Prečnik rupe je otprilke 70 metara, dok je dubina oko 20 metara. Ono što dodatno zastrašuje je činjenica da se pesak po obodima polako obrušava pa sve deluje apokaliptično.
Karakorum ili „Crna pustinja” i inače je surovo mesto. Temperature se leti penju preko 50 stepeni Celzijusovih, a zimi padaju na – 20. I pored ovoga, jama ne prestaje da gori!
Sam fenomen predstavlja rezultat pogrešne računice sovjetskih naučnika.
– Sovjetski geolozi počeli su na ovom mestu da buše tražeći gas 1971. Međutim, oprema za bušenje im je iznenada propala kroz duboku provaliju koja se tu formirala. Bojeći se da bi iz kratera mogao izvirati otrovan gas, naučnici su odlučili da ga zapale, misleći da će gas brzo da sagori i da će plamen nakon toga zamreti – objašnjava turkmenistanski geolog Anatolij Bušmakin.
To se, međutim, sve do sad nije dogodilo.
