VUKODLACI SU MEĐU NAMA? Postoje ljudi ubeđeni da će se za vreme punog meseca PRETVORITI U VUKOVE

Likantrop
Pixabay.com/Kolaž

Umišljao je da mu na rukama rastu dlake, da mu vilica postaje "čvršća", a očnjaci duži. Posle nekoliko pretraga na internetu postao je apsolutno ubeđen da će se pretvoriti u vuka!

 

Pre oko sedam godina obrazovani, mladi muškarac iz Maroka počeo je da oseća kako mu se telo menja. Umišljao je da mu na rukama rastu dlake, da mu vilica postaje “čvršća”, a očnjaci duži.  Posle nekoliko pretraga na internetu postao je apsolutno ubeđen da će se pretvoriti u vuka!

Uprkos tome što su svi pokušali da ga ubede da je sa njim ama baš sve u najboljem redu i da je njegov problem “u glavi” pre nego u ostatku tela, mladić je ostao ubeđen da će se prilikom sledećeg punog meseca pretvoriti u vukodlaka!

Pomoć je potražio od doktora Jana Dirka Bluma, holandskog psihijatra na Psihijatrijskom institutu Parnasia u Hagu. Njegova dijagnoza bila je – klinička likantropija ili likomanija!

Pošto je ovaj poremećaj “ekstremno redak”, nije dobio dovoljno pažnje od naučnika i i dalje je nedovoljno shvaćen. Doktor Blum je nakon susreta sa pomenutim momkom (čiji je identitet iz razumljivih razloga sakriven) u medicinskom žurnalu “History of Psychiaty” objavio rad u kome ističe da je tokom svoj istraživanja koje je obuhvatalo medicinske arhive između 1850. i 2012. pronašao samo 13 slučajeva pacijenata koji bi se mogli definisati kao “kliničke likantropije”.

Istraživanje doktora Bluma do danas je najdetaljinije medicinsko objašnjenje ovog retkog fenomena.

Ljudi-vukovi

 

Vukodlak je mitološko biće, i predstavlja čoveka koji se u noći punog meseca pretvara u vuka. Veruje se da ima sposobnost brzog zaceljivanja rana i da ga mogu ubiti jedino srebrni meci. U ovom smislu nije čudo što su se tematikom najviše bavili mistici Srednjeg veka.

Ipak, bilo je i nekih “naučnijih” stanovišta. Pavle Nikejski likantropiju klasifikuje je kao vrstu manije. Zanimljivo je da je čak u 7. veku grčki vizantijski lekar Pavle Eginski povezivao likantropiju sa poremećajima mozga, usled “epilepsije, humoralne patologije i upotrebe halucinogenih droga”.

Do 1800. lekari su konačno počeli da je posmatraju malo šire i definisali je kao “deluziju” – netačno, ali ukorenjeno verovanje koje se održava uprkos objektivnim dokazima u suprotno, često kao deo psihoza i paranoidnih ideacija.

Blum je otkrio i nekoliko detaljnih izveštaja o pacijentima iz ovog doba. Jedan opisuje čoveka koji je 1852. umro u ludnici u Francuskoj odbijajući da jede hranu i tvrdeći da mu je za život neophodno samo sirovo i trulo meso!

Likantropija se danas često povezuje sa drugim psihičkim oboljenjima kao što su šizofrenija ili bipolarni poremećaj. Lečenje danas podrazumeva davanje koktela psihotropskih lekova. Ipak, oni nekada ne mogu da postignu puno dejstvo i zavise od slučaja do slučaja, piše Livescience.

Što se pacijenta doktora Bluma tiče, on je nakon šest meseci lečenja pušten, ali nije mnogo prošlo pre nego što se vratio u bolnicu. Nakon drugog puštanja nije se više vraćao – živi nezavisno, ali svakodnevno uzima lekove. Nije zaposlen.



loading...