Istraživači Univerziteta u Cukubi, u Japanu rade na projektu, koji će, kako kažu “svrsishodno povezati kompjuterske i nekompjuterske subjekte u korisnu simbiozu”.
U malim razmerama, mogućnosti insekata daleko premašuju mogućnosti robota. Pretvaranje bubašvaba u vojsku kiborga-insekata moglo biti korisno na razne načine. Ali ono suštinski zabrinjava mnoge ljude je ideja da će se “u budućnosti kiborg-bube pojavljivati niotkuda, a da mi to i ne prepoznamo, ispuniti svoje zadatke, a zatim nestati”. Drugim rečima, imaćemo kiborge-bubašvabe, koje se kriju po celoj kući, dok nam ne zatrebaju.
Do kiborg-buba dolazi se dodavanjem kibernetičkih implanta na žive organizme – bubašvabe – o čemu svedoči i video, koji nije za one sa slabim stomakom.
Bubašvabama se ugrađuju kompjuterski stimulatori u levu i desnu antenu, pomoću kojih se kontroliše kretanje insekta i utiče na njegovo razmišljanje u određenoj meri, ali i kamera iznad glave, kao i drugi neživi instrumenti, koji omogućavaju da se bubašvabe daljinski kontrolišu putem bežične mreže. Na ovaj način bubašvabe se mogu koristiti da prenose stvari, formiraju digitalnu sliku sa mesta rada, prikažu daljinski sa udaljenosti video ili zvuk, čak i da se koriste na mestima na kojima ljudi iz ma kog razloga nemaju pristup.
Naučnici su bubašvabe odabrali, jer su otporne na različite nepovoljne uticaje, mogu da podignu daleko veću težinu od svoje sopstvene, rado sarađuju u zajednici i moguće ih je lako kontrolisati. Ono što je još važno – bubašvabe su izuzetno brze i veoma mobilne. Još jedan zanimljiv podatak o bubašvabama jeste to da one vrlo lako na bilo kom mestu umeju da pronađu hranu, tako da kad bube ogladne jednostavno ih pustite da se najedu, a onda opet preuzmete kontrolu nad njima – dakle, nema ulaganja u hranjenje insekata, što je jedna od najvažnijih stavki.
Kiborg-bube se manje-više spremne i moguće ih je koristiti gde god postoji potreba za njima, a regulativa se ne protivi njihovoj upotrebi, što znači da će se robotizovani insekti uskoro pojaviti svuda, radeći za nas kad mi to i ne vidimo i obavljajući zadatke, koje im damo na brži i lakši način odmenjujući nas same.
Slede i dva (jeziva) primera upotrebe bubašvaba za pokretanje sata i u kozmetičke svrhe, koja su daleko invazivnija – ove bubašvabe više nemaju glavu, a umesto mozga sadrže električno stimulisane receptore, koji bubašvabu pretvaraju u mehanizam sata i u svrhu kozmetičkog ulepšavanja.
