Već i sama činjenica da treba da popije čašu vode, ovoj devojci stvara mučninu, Tuširanje je za nju pakao, a kupanje u moru ili bazenu verovatno ne bi preživela!
Rakel se probudi i prvo što uradi je da popije čašu, za nju jedne vrste otrova. Oseća se kao da pije koprive. Oseća da joj klizi niz grlo i već počinju da nastaju plikovi, a iza vode ostaju crvene otekline.
Kasnije istog dana, kapi istog “otrova” padaju s neba. U blizini se nalazi i sportski centar. Rakel gleda ljude kako se bezbrižno brčkaju u bazenu. Čini se da im ne smeta, ali ako bi Rakel umočila samo prst, odmah bi osetila snažan bol.
U takvom svetu živi Rakel Varvik i ona je alergična na vodu. Svet je to u kojem kupanje u kadi izaziva noćne more, a kupanje u moru jednako je privlačno kao kupanje u izbeljivaču.
– To je moje viđenje pakla – ispričala je Rakel za BBC.
Svaki kontakt sa vodom, čak i s njenim sopstvenim znojem, kod Rakel izaziva težak osip i svrab koji može potrajati satima.
– Nakon te reakcije sam strašno umorna. Kao da sam istrčala maraton. Moram da sednem i odmorim se. Strašno je, ali ako plačem, lice mi otekne – priča Rakel za BBC.
Poznato i pod nazivom “akvagena urtikarija”, Rakelina bolest može se opisati kao svakodnevna borba sa grmom kopriva, dok istovremeno imate problema s disanjem.
Svakako je neugodno, ali postavlja se pitanje kako Rakel preživljava. Čitav dan, svaki dan, živimo sa neizbežnom činjenicom da voda znači život. NASA čak potragu za vanzemaljskim životom vodi uz moto “sledi vodu”. Više od polovine telesne mase prosečnog čoveka čini voda, a Rakel ima s njom problema.
Potrebno je ispričati nekoliko stvari. Prvo, voda u telu ne izaziva bilo kakvu reakciju kod Rakel. Alergijsku reakciju Rakel dobije svaki put kada voda dođe u kontakt sa kožom bez obzira na temperaturu, čistoću ili mineralni sastav vode. Čak i savršeno čista destilovana voda, bez ikakvih hemikalija, izaziva alergijsku reakciju.
– Svaki put kad upoznam nekog novog postavljaju mi puno pitanja. Od toga kako pijem do toga kako se tuširam. Stvari su jednostavne. Pomirim se sa činjenicom da će biti neugodno i nastavim – kaže Rakel.
Od samog otkrića “akvagene urtikarije”, naučnici su bili pomalo iznenađeni. Tehnički gledano, to uopšte nije alergija. Prema svemu sudeći imuno sistem obolelih preterano reaguje na neke promene unutar tela, a ne na neku stranu tvorevinu kao što su jagode ili orašasti plodovi kao što je slučaj kod uobičajenih alergija.
Postoji nekoliko teorija o samom uzroku reakcije, ali do sada nije pronađen defitivan uzročnik plikova kod obolelih. Neki naučnici kažu da voda hemijski reaguje sa prirodnim uljima u koži koja onda ispušta toksične hemikalije u krvotok što dovodi do teških alergijskih reakcija. Međutim, do sada, niko nije dao definitivan odgovor alergije na vodu.
“Akvagena urtikarija” pojavljuje se jednom na otprilike 230 miliona ljudi što znači da su otprilike 32 osobe obolele od toga na čitavoj planeti.
A što bi Rachel radila ako bi ozdravila?
– Plesala bih na kiši. Volela bih da mogu da odem da plivam u bazenu – iskreno završava svoju priču Rakel.
