Projekat „Social Care“ studentske organizacije AIESEC ima za cilj da deci sa posebnim zdravstvenim i društvenim potrebama, kao i njihovim roditeljima, pomogne u obezbeđivanju odgovarajućeg nivoa fizičkog, emocionalnog, društvenog i intelektualnog razvoja.
Preko ovog projekta, tokom leta širom Srbije preko 35 volontera iz Engleske, SAD-a, Kine, Irske, Tunisa, Turske, Španije, Egipta i mnogih drugih zemalja će organizovati interaktivne radionice edukativnog, motivacionog i animacionog karaktera, prilagođene određenim uzrastima i problemima sa kojima se porodice susreću.
Među njima je i Emma Sommerville, mlada Irkinja koja je rešila da ovo leto provede u Beogradu ulepšavajući raspust mališanima i njihovim roditeljima iz udruženja „Autizam – pravo na život”. Beograd je izabrala zbog toga što nije mnogo znala o Srbiji i želela je da upozna našu zemlju, ali i zbog toga što je verovala da će joj rad sa autističnom decom biti jedinstveno i dragoceno iskustvo.
„Na početku sam mislila da neću moći da se uklopim. Svako će pomisliti da je jako teško komunicirati sa autističnom decom, a zapravo je suprotno – oni jako vole da se druže, samo treba naći pravi način.”
Emma studira muzičku umetnost na Triniti koledžu u Dablinu, a svoje profesionalno usavršavanje želi da nastavi u pravcu školovanja za muzičko obrazovanje autistične dece. U konačnoj odluci joj pomaže upravo ovo volontersko iskustvo, gde shvata koliko je važno da se deci sa posebnim potrebama pruži adekvatna pažnja, istovremeno ih uključujući u svakodnevni društveni život.
„Pre par dana, u sali u kojoj radimo neko je pustio muziku. U uglu je sedeo dečak koji retko razgovara sa bilo kime, ne reaguje na priču, ne odgovara na pitanja. Međutim, kada se čula muzika, on je ustao i počeo da pleše… Neverovatno je doživeti tako nešto.”
Predsednica udruženja „Autizam – pravo na život”, Vesna Trajković, za Emmu ima samo reči hvale. Kako kaže, roditeljima ove dece je jako teško da ih odgajaju sami, a naše društvo, nažalost, još uvek nije spremno za njihovo potpuno uključivanje u svakodnevni život.
„Moram priznati da smo bili malo skeptični na početku, kada nam je projekat tek predstavljen, jer nismo znali kako će deca prihvatiti Emmu. Ona se zaista sjajno snašla i deca su je mnogo zavolela. Sa jednim starijim dečakom priča i engleski, a on je uči srpskim rečima. Nama, roditeljima dece sa autizmom, dobrodošla je svaka vrsta pomoći, a studenti koji obično dođu kod nas na praksu kroz neko vreme shvate da je jako teško i ubrzo odustanu. Zato nam ovaj AIESEC-ov projekat i to što je Emma ovog leta sa decom puno znači. Ona nam je pričala i o tome kako u Irskoj žive deca sa autizmom, što nam je takođe veoma korisno. Voleli bismo da i u budućnosti još mladih iz inostranstva volontira kod nas kao i ona.”
Osim što stiče dragoceno iskustvo kroz samo volontiranje, Emma upoznaje i sve više postaje vezana za Beograd. Kako kaže, oduševljena je gostoprimstvom i dosadašnji boravak je nadmašio njena očekivanja.
„Da nije bilo ovog volontiranja, možda nikada ne bih došla u Beograd. Sigurno ću svima u Irskoj pričati o ovom gradu i o Srbiji, a i ja ću sigurno ponovo doći. Mislim da je prosto nemoguće provesti ovde šest nedelja i nikada se ne vratiti ponovo…”
