Stručnjaci upozoravaju da bi opasna Puccinia graminis, pšenična rđa, koja bukvalno proždire žitaricu, mogla da se, usled velikih klimatskih promena, proširi iz Afrike i izazove pravu pošast.
Nova opasnost.
Svet se nalazi na pragu neviđene katastrofe zbog nestašice hrane koju bi mogla da izazove opasna rđa – gljivična infekcija koja proždire useve pšenice, tvrde naučnici sa američkog univerziteta Kembridž i stručnjaci iz Organizacije za hranu i agrikulturu pri UN.
Paraliza poljoprivrede
Naime, pošast čiji je latinski naziv Puccinia graminis u prošlosti je već bila odgovorna za masovnu glad, a nastala je u Africi, odakle se proširila na Aziju, a zatim i na Evropu. Stručnjaci upozoravaju da bi ova biljna bolest, koju nazivaju „dečjom paralizom poljoprivrede”, sada mogla da usled klimatskih promena izazove pravu pandemiju među usevima pšenice i tako ugrozi živote mnogih kojima ishrana zavisi od te žitarice.
– Prema sadašnjim procenama, gljivica bi mogla da se proširi u etapama. U prvom naletu na meti bi se našli usevi na Bliskom istoku – rekao je dr Dejvid Hodson iz Međunarodnog centra za poboljšanje kvaliteta kukuruza i pšenice iz Adis Abebe u Etiopiji.
Stručnjaci opravdano strahuju od širenja opasne biljne zaraze jer je u poslednjoj njenoj epidemiji, koja je 1950. zahvatila Severnu Ameriku, uništeno više od 40 odsto prinosa žita. Naučnici od tada pokušavaju da uzgoje vrstu koja bi bila otporna na nju, međutim, 1999. gljivica je mutirala i ponovo krenula da hara kontinentima. Sada joj je podložno čak 90 odsto roda pšenice u Africi.
Stigla do Nemačke
Prošle godine gljivica se pojavila u Nemačkoj nakon više od 50 godina. Do toga su dovele klimatske promene jer je usled neuobičajeno visokih temperatura došlo do kasnijeg razvoja prolećnih prinosa. Takođe, prošlog novembra gljivice su u Etiopiji uništile 50 odsto useva.
– Epidemija rđe je poput šumskog požara – kaže dr Hodson.
Opasna zaraza
UVEK UBIJA DOMAĆINA
Puccinia graminis, pšenična rđa, gljivično je oboljenje žitarica koje pogađa useve u gotovo svim državama na svetu u kojima se one uzgajaju. Opasne spore prenose se veoma lako, preko vetra i zemljišta. Nakon sedam do 15 dana od inficiranja na lišću i stabljici žitarice javljaju se male crvene tačke, takozvane uredinije. Gljivica zatim prelazi na novi organizam i ubija svog pređašnjeg domaćina.
ČINJENICE
-Postoji prirodno veliki broj različitih vrsta pšenice, poput crne, žute i plave
-Najčešće se uzgajaju bela i crvena pšenica
-Na etiopskim visoravnima raste i ljubičasta pšenica, koja je izuzetno bogata antioksidantima
-Pšenica sadrži veliki broj minerala, masti i vitamina
