Nikola Krnić iz Kikinde nastavlja porodičnu tradiciju, ali je u startu digao ruke od klasičnih ratarskih kultura poput pšenice, kukuruza i suncokreta.

 

Šansu za siguran posao i solidnu zaradu, pre pet godina, potražio je u proizvodnji tikve.

Danas, sa priličnim iskustvom i u međuvremenu sticanim zavidnim stručnim znanjem, zaključuje da nije pogrešio što se blagovremeno, s puno ljubavi i optimizma, posvetio jesenjoj lepotici banatskih polja, ne okrećući joj leđa kada na početku nije donosila berićet, pišu Večernje novosti.

Nikola na jednom katastarskom jutru uzgaja ludaje. Ne one džinovske za nadmetanje u težini, jer je svestan da se plodovima od pola tone izniklim iz preskupih semenki pristiglih iz Amerike ni približno ne može doskočiti. Imamo mi, napominje, mnogo kvalitetnih sorti, od kojih, ko hoće, a uz to i ume, može i te kako da ima vajde.

“Šestu godinu zaredom sejem tikve, postepeno proširujući parcele. Podučio me poslu otac, objasnivši ono osnovno što treba činiti. Nisam se time zadovoljio, već studiozno čitajući stručnu literaturu, ovladavao svim tajnama tikvarenja”, kaže Nikola.

Dodaje da ludaja nije posebno zahtevna.

“Dovoljno je kad biljka stasava, dvaput kroz njivu proći paračem, zatim blagovremeno baciti đubrivo, uz to i pažljivo pratiti vegetacioni ciklus i na vreme reagovati prskanjem u slučaju pojave plamenjače i vaši”, kaže on.

Mladi povrtar zadovoljan je ovogodišnjim prinosom. Odavno se opredelio za sorte olinka, olivija, nektar, tamburica… Tu je i domaća bela, pa ukrasne tikvice… Dvaput je, veli, ovog leta “udarao led”, ali, srećom, nije na usevu načinio veću štetu. Kiše je, uz to, bilo kada je trebalo. Berba je već počela, nešto ranije nego što je uobičajeno.

“Plodovi su ranije sazreli. Do kraja septembra njiva će biti gola, spremna za đubrenje stajnjakom i oranje. Već se može zaključiti da je, uz odličan rod, i prinos dobar. To podrazumeva i solidnu zaradu. Za prodaju ne brinem previše. Imam redovne kupce. Sem mesa tikve, koje se koristi za kolače, zatim za pravljenje soka i za pekmez, iz plodova posebnih sorti vadim izuzetno tražene i solidno plaćene semenke za cepkanje”, objašnjava Nikola.

Ovoga puta Nikola će imati oko 300 kilograma semenki. Ako se samo čaša od dva decilitra plaća 100 dinara, može se naslutiti da računica i nije tako loša.

Nikola naglašava da će njegova naredna ratarska sezona opet biti u znaku tikve. Kalkulisao je, poverava nam se, računao, presabirao se i na kraju zaključio da mu je to najisplativija biljna kultura i najekonomičniji posao. Od tikvarenja, procenjuje, više može da zaradi, nego da je zaposlen u nekoj firmi ili u državnom sektoru.



loading...