Kada krenete u realizaciju kredita za stan, pored para i strpljenja, to će biti dobra prilika da proverite i svoje zdravstveno stanje. Međutim, to obično nije volja klijenta, pa je, kada stigne spisak neophodnih analiza, neophodno preračunavanje.
Da bi se dobio kredit, između ostalog mora da se uradi opšti medicinski pregled, test opterećenja, EKG, biohemijske analize krvi i urina, ali i da se testira na viruse HIV-a, hepatitisa B i hepatitisa C. Nešto od toga može da se uradi u domu zdravlja, a nešto mora i da se plati. Za sve to je potrebno najmanje nedelju dana, a može da košta i do 30.000 dinara.
Snežana Kušljević Despotović iz Doma zdravlja Palilula kaže da pacijenti u Domu zdravlja mogu da dobiju osnovne biohemijske analize, EKG, preglede konsultanata, kao što su internista, neuropsihijatar, orinospecijalista…
– Pacijent može da ih dobije u okviru najviše dva dana – kaže Snežana Kušljević Despotović.
Što se tiče drugih analiza, na HIV, hepatitis, one moraju da se plate privatno, kaže Kušljević Despotović.
U Službi poverenika za informacije od javnog značaja kažu da podaci o zdravlju predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti.
Zlatko Petrović iz Službe poverenika kaže banka ne bi trebalo da obrađuje te podatke i da oni mogu biti relavantni kada je životno osiguranje jedan od instrumenata obezbeđenja podizanja stambenog kredita.
Srđan Tanasijević iz “Unika osiguranja” napominje da bankama ti podaci nisu bitni.
– Bitni su osiguravajućoj kući, jer se u zavisnosti od njih vrši procena rizika, u odnosu na starost, zanimanje, zdravstveno stanje. Određuju se uslovi po kojima će biti prihvaćeno osiguranje – objašnjava Tanasijević.
Od doma zdravlja, preko osiguravajuće kuće, banke… Put tih podataka ne bi smeo da bude dug.
– Podaci o vašem zdravstvenom stanju ne bi trebalo da se nalaze u vašem kreditnom dosijeu. U vašem kreditnom dosijeu trebalo bi da se nalazi isključivo ugovor o životnom osiguranju. Podaci u o vašem zdravstvenom stanju treba da se nalaze u osiguravajućoj kući – kaže Zlatko Petrović.
Budući da ima zloupotreba, banke su pod nadzorom kancelarije poverenika.
Kažu da je bilo primera zadržavanja podataka o zdravstvenom stanju i u kreditnom dosijeu, i tada je banci naloženo hitno uništavanje.
Poručuju i da je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno da onaj ko rukovodi i obrađuje tražene podatke mora da preduzme tehničke, organizacione i kadrovske mere da bi poverljive analize ostale tajna.
