BANKE OLAKŠALE GRAĐANIMA! Evo za koliko je produžen rok za otplatu kredita

Centralna banka je rešila da predupredi najgore u toku pandemije koronavirusa, a to je uradila tako što je olakšala građanima otplate kredita

Novac Evro Pare
Pixabay.com

U vreme epidemije neki su ostali bez posla, nekima su smanjena primanja. A mnogi imaju kredite. Da bi im olakšala otplatu duga, Narodna banka je dala preporuku bankarima da za najviše dve godine produže rok otplate kredita uzetih pre 18. marta, odnosno pre početka epidemije. Time će dužnicima rata biti manja, a bankarima manja briga da će imati više problematičnih kredita.

Od ponedeljka klijenti banaka mogu da refinansiraju refinansirani kredit, odnosno produže rok otplate. To se ne odnosi na dozvoljeni minus i stambene kredite.

Radi se o onima koje podrazumevaju refinansiranje zajma ili duži rok otplate, a kako je potvrđeno, odluka stupa na snagu u ponedeljak. Uslov je da je kredit odobren do 18. marta.

Iako se pravo na olakšice odnosi na one koji imaju potrošačke ili keš kredite, neće moći svi da dobiju bolje uslove jer dogovor zavisi od slučaja do slučaja (od vaše kreditne sposobnosti i vaše banke).

Ne postoje prepreke za banke da kredite koji su inicijalno odobreni na kraće rokove posle nekoliko godina otplate ponovo refinansiraju na duži rok. U tom slučaju, ako bi banka zatvorila kredit uzet na primer 2017. godine, napravila bi novi, dve godine duži otplatni plan, pri čemu je uslov da iznos odobrenog kredita za refinansiranje ne može biti veći od preostalog neotplaćenog iznosa kredita koji se refinansira – navodi NBS.

Bankari su oprezni, još računaju a i dužnici prave svoju računicu. Vladimir Vasić, sekretar UBS kaže da klijenti imaju tu mogućnost da smanje svoju mesečnu ratu tako što će produžiti postojeći kredit do 24 meseca.

Na jednom primeru od 500.000 dinara i prosečnoj kamati od 9,67 procenata mesečna rata se smanjuje za 1.293 dinara. Za razliku od klasičnih kredita vi nemate ovde mogućnost u okviru svog racija za neki dodatni keš – objasnio je Vasić.

Ekonomisti za nove mere kažu da su logične i da su u korist i dužnika i banaka.

Po mogućnosti da prođu kreditni biro, to je jako bitno da dobiju zeleno svetlo, sa ovim podizanjem kreditnog opterećenja koje je dozvoljeno i da se na taj način očuva kreditna aktivnost koja je jako bitna da bi se oporavila privreda, to jest da bi se postigle zadovoljavajuće stope privrednog rasta – kaže Zoran Grubišić.

Posle godina teških mera, banke su uspele da snize nivo problematičnih kredita stanovništvu na svega 2 odsto. Svako učešće kreditne rate veće od 30 posto u odnosu na zaradu banke su to klasifikovale kao rizične pozajmice. Međutim, novim proizvodom keš kredita u vreme kovida to zaduženje može da iznosi i do 60 odsto vrednosti zarade.



loading...