Rezultati nove naučne studije pokazuju da su radnici koji znaju kako da uzvrate agresivnim šefovima imali različite koristi i napredak u karijeri.
– Pre nego što smo uradili ovu studiju, mislio sam da nema prednosti u uzvraćanju lošim šefovima, ali to nije ono što smo otkrili – rekao je Benet Teper, profesor menadžmenta i ljudskih resursa sa Državnog univerziteta u Ohaju i glavni autor istraživanja o razmeni neprijateljstva sa nadređenima.
Naučnici su se iznenadili kada su rezultati njihovog istraživanja pokazali da su radnici koji su uzvratili agresivnim šefovima imali koristi na više načina.
Loši šefovi su okarakterisani kao oni koji viču, ismevaju i zastrašuju svoje radnike.
Zaposleni koji su uzvratili učinili su to tako što su ignorisali pretpostavljenog, pretvarali se da ne znaju o čemu govori i ulagali minimalne napore u izvršenje radnog zadatka.
– Ovo su stvari koje nadređeni ne vole i uklapaju se u definiciju neprijateljstva, ali u pasivnoagresivnoj formi – naznačio je Teper.
Suprotstavljanje i posvećenost poslu
Istraživanje je koristilo podatke iz dve studije. U okviru prve studije radnici su dva puta, u razmaku od sedam meseci anketirani putem mejla. U prvoj anketi je traženo da ocene koliko često su ih nadređeni ismevali ili im govorili da su njihove „misli i osećanja glupi”.
Anketirani su potom prijavljivali koliko često su uzvraćali tako što bi, na primer, ignorisali šefa.
Sedam meseci kasnije isti ispitanici popunili su drugu anketu o psihičkim tegobama i negativnim osećanjima, kao i o tome koliko su zadovoljni radom i posvećeni kompaniji. Rezultati su pokazali da kada su nadređeni bili neprijateljski nastrojeni, a zaposleni nisu uzvratili ‒ trpeli su veći stepen psihičkih tegoba, bili su manje zadovoljni radom i manje posvećeni poslu.
Nasuprot tome, radnici koji su odgovorili na agresiju nisu trpeli te negativne posledice, istakli su naučnici.
Međutim, prva studija nije odgovorila na pitanja zašto su se zaposleni osećali bolje kada su uzvratili šefu i da li je suprotstavljanje nanelo štetu njihovoj karijeri. Zato su istraživači napravili drugu studiju, u kojoj su ispitanici iz cele zemlje u razmaku od tri nedelje popunili tri onlajn-ankete.
U prvoj anketi ispitanici su odgovarali na mnogo istih pitanja kao i u prvoj studiji. Pitanja iz druge ankete smišljena su da bi se otkrilo da li su se zaposleni osećali kao žrtve u odnosu sa šefom. Treća anketa je, između ostalog, ispitivala zaposlene o razvoju njihove karijere, tj. da li su unapređeni i da li su dobili željenu platu.
Rezultati istraživanja pokazali su da su se zaposleni koji su uzvratili agresivnim šefovima manje osećali kao žrtve i stoga su ređe prijavljivali psihičke tegobe, bili su zadovoljniji i više posvećeni poslu.
– Zaposleni su se osećali bolje jer nisu samo sedeli i trpeli zlostavljanje – rekao je Benet Teper. Takođe je istakao da anketirani ne veruju da se to negativno odrazilo na njihovu karijeru.
Kolege poštuju one koji uzvraćaju šefovima
Kako uzvraćanje neprijateljstva može pomoći zaposlenima ne samo da izbegnu psihičke tegobe već im omogućiti da ostanu verni poslodavcu i budu zadovoljniji svojim poslom? Iako se studija nije direktno bavila ovim pitanjem, Teper veruje da oni koji se bore zadobijaju divljenje i poštovanje kolega.
– U našem društvu postoji pravilo reciprociteta, gajimo poštovanje prema onome ko se bori, ko ne sedi samo i trpi zlostavljanje. Poštovanje kolega može pomoći radnicima da budu posvećeniji firmi i zadovoljniji svojim poslom – kaže Teper.
Teper je rekao da poruka ovog istraživanja nije da zaposleni automatski treba da se osvete lošem šefu. Pravo rešenje je da se oslobodite agresivnih šefova, rekao je.
– Možda postoje i neki korisniji načini na koje može da se odgovori na neprijateljstvo nadređenog. Moramo testirati druge strategije prevladavanja takvih situacija – navodi Teper.
