Redovne plate su nepoznanica za čak 400 000 radnika u privatizovanim preduzećima. Kašnjenja u isplati u proseku traju 52 dana.
Privatizacijom u Srbiji najmanje su zadovoljni radnici jer ih je od 2002. do danas tri četvrtine izgubilo posao, a oni koji su ga zadržali kubure sa platama. Prema poslednjem istraživanju Socijalno-ekonomskog saveta, redovne zarade imaju zaposleni u svega 19 odsto privatizovanih preduzeća, a u 1,4 odsto platu nisu videli od 2005. godine!
– Najmanje 400.000 zaposlenih u privredi ne dobija redovno svoje plate. S druge strane, i dalje postoje firme koje već šest godina ne isplaćuju nikakave zarade i reč je uglavnom o preduzećima koja imaju mali broj zaposlenih, u kojima je stečajni postupak pri samom kraju i sasvim sigurno im sledi bankrot. U 0,7 odsto preduzeća plate se ne isplaćuju od 2006. godine – kaže za Novosti Zoran Ristić iz Ujedinjenog granskog sindikata ”Nezavisnost” i stalni član Socijalno-ekonomskog saveta (SES) koje je uradilo istraživanje o efektima privatizacije u našoj zemlji.
Prema podacima Saveta, u ovoj godini 17,26 odsto poslodavaca svojim radnicima redovno isplaćuje ne samo plate već i doprinose, dok u 1,71 odsto preduzeća plate poštuju rokove, ali se kasni sa uplatama poreza i doprinosa.
– Prosečno kašnjenje zarada u privatizovanim firmama je 52 dana, a kao razloge za kašnjenja poslodavci navode nepoštovanje rokova plaćanja, nedostatak posla, nesolventnost, nemogućnost naplate potraživanja, slabu prodaju, stečajeve zbog poverilaca, nasleđene obaveze iz perioda pre privatizacije, nameštanje tendera – objašnjava Ristić i dodaje da se prosečne zarade u ovim firmama kreću u rasponu od 16.000 do 34.000 dinara mesečno.
Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 2002. godine pa do septembra 2011, privatizovano je 3.017 kompanija, a poništeno je 636 ugovora. A radnici, u većini ”preživelih” preduzeća, smatraju da im je privatizacija, osim zarada, ”zakinula” i mnoga prava koja su imali ranije, pa tako njih čak 22 odsto tvrdi da im je položaj na poslu znatno nepovoljniji danas nego pre privatizacije, dok suprotno smatra njih 15,3 odsto.
