Cene nafte opale su u utorak na nivo najniži za tri godine u Njujorku, a za četiri godine u Londonu, što analitičari smatraju posledicom „rata cena" koji Saudijska Arabija vodi protiv SAD.
Cena barela lake nafte (WTI) za isporuku decembra je na kraju poslovnog dana u utorak opala za 1,59 dolara, na 77,19 dolara na Njujorškoj berzi (NYMEX), što je najmanje još od 3. oktobra 2011. godine. Jedno vreme u utorak nafta je koštala svega 75,84 dolara.
Barel nafte tipa “brent”, iz Severnog mora, takođe za siporuku decembra, završila je dan na 82,82 dolara na Interkontinentalnoj berzi u Londonu (ICE), što je 1,96 dolara manje nego u ponedeljak. To je najniži nivo od 17. oktobra 2010. godine, kada je barel nafte “brent” koštao 82,52 dolara. Tokom poslovnog dana u utorak u Londonu cena je neko vreme bila čak na 82,08 dolara.
Saopštenje kompanije za naftu i gas Saudijske Arabije, “Saudi Aramko”, od ponedeljka o smanjenju prodajne cene u SAD za decembar, jasno je uzdrmalo tržište sirove nafte, povećavajući silazni trend u kojem su cene zaglavljene mesecima.
Poskupljenje saudijske nafte u Aziji su investitori, međutim, u velikoj meri ignorisali.
Praktično, to je znak da se “još jednom ta zemlja više brine o očuvanju svog tržišnog udela, nego o stabilizaciji cena”, primetio je Ole Hansen, analitičar u banci Sakso.
Nema sumnje, smatra Fil Flin, ekspert za naftu foirme “Prajs fjučers grup” da su zbog strategije cena Saudijske Arabije, “Rusija, Iran i Venecuela moguće ‘kolateralne žrtve’ poruke koju Saudijci žele da pošalju američkim proizvođačima nafte iz škriljaca”.
Saudijcima su sve veća konkurencija takozvani “nekonvencionalni ugljovodonici” čija je proizvodnja znatno porasla u poslednjih nekoliko godina, u čemu prednjače SAD.
Sjedinjene Američke Države su zato “prva pretnja” za čelnu zemlju Organizacije izvoznica nafte (OPEK), kaže Flin.
Ponuda SAD – najvećeg svetskog potrošača sirove nafte je krajem oktobra porasla na skoro devet miliona barela dnevno, nivo koji nije viđen od najmanje 30 godina.
Od 2008. godine, kada je prozivodnja bila najniža, a SAD u finansijskoj krizi, proizvodnja sirove nafte je skočila gotovo za 60 odsto.
Sjedinjene Države su takođe već postale najveći proizvođač tečnih ugljovodonika u svetu, dodajući svojoj ponudi tečni prirodni gas, te su sada i ispred Saudijske Arabije, i ispred Rusije.
Uz obilje ponude, neizvesnu globalnu ekonomiju i veoma jak dolar, svetske cene sirove nafte su izgubila više od četvrtine svoje vrednosti u Londonu i Njujorku, od sredine juna kada su bile na vrhuncu.
Na kraju, samo tri i po nedelje posle sastanka OPEK, “Saudijska Arabija ne izgleda spremna da smanji proizvodnju i zato nikakav sporazum o ukupnom smanjenju proizvodnje te grupacije nije verovatan pre anrdnog sastanka 27. novembra”, kažu stručnjaci nemačke
Komercbanke.
– Zato ostaje predviđanje da će se pritisak na cene (sirove nafte) nastaviti – kažu oni.
Odluka Saudijske Arabije da smanji cenu nafte u SAD “nije iznenadila potrošače. Ta zemlja se bavi ambicioznom strategijom obezbeđenja snabdevanja i osvajanja većeg tržišnog udela na međunarodnom tržištu, a posebno u SAD i u Aziji”, rekao je Kristofer Dembik, ekonomista u banci Sakso.
