Zbog niskog standarda i pada kupovne moći, promet u trgovinskim lancima u Srbiji opada, a raste promet na crnom tržištu.

 

Mnogi građani sve kućne potrepštine radije kupuju na pijacama, jer su cene niže nego u radnjama.

Na buvljim pijacama se i dalje može kupiti sve. Najčešće se ipak odlazi po osnovne kućne potrepštine, hranu i kućnu hemiju. Niže cene glavni su motiv kupovine, tako je i na jugu, u Nišu, gde se svaki dinar pažljivo broji.

Osim što prodavac za robu koju kupi u susednim zemljama dobije povraćaj PDV-a, neki proizvodi u našem komšiluku imaju status subvencionisanih i to dodatno snižava njihovu cenu.

“Recimo iz Mađarske imate stalno sireve, kobasice, mesne prerađevine, one su subvencionisane tamo i po nižoj su ceni nego što su kod nas i još kad se uzima naveliko, sve to učini da bude isplativije“, rekla je Radojka Nikolić.

NOVE POGODNOSTI: Produžen rok za plaćanje računa za struju! Evo i do kada!

Promet u trgovini na malo je od 2009. do 2015. godine u odnosu na 2008. pao za 26 odsto. Deo prometa je prešao na crno tržište, a deo odlazi na elektronsku trgovinu.

“Svi su se modernizovali, i šverceri koji dobavljaju robu. Da vi možete da poručite i da vam se u kutijama donese na kućnu adresu. Nesumnjivo, sve to je uticalo, a uticao je i manji standard nego onaj koji smo imali 2008 godine. Nisu to neke velike zarade i kod kupaca i kod trgovaca, ali to je sloj ljudi kojima znači i minimalna ušteda, koji nemaju visok standard i u njihovim budžetima čak i te male uštede znače“, rekla je ona.

Ono što je u kućnom budžetu ušteda u državnom je šteta. U Ministarstvu trgovine kažu da je pojačan inspekcijski nadzor prodavaca, ali i privrednih preduzeća koja gazduju pijacama.

“Država je više na gubitku, zato što pored izbegavanja plaćanja poreza za tu robu, vrlo često prodavci izbegavaju i ostale obaveze, koje imaju iz radnog odnosa, a takođe su na gubitku i potrošači koji ne mogu biti zaštićeni adekvatno u slučaju da imaju problema sa tom robom koju su kupili na pijaci“, naveo je Goran Macura, inspektor u Ministarstvu trgovine.

Analitičari kažu da bi maloprodajne cene u prodavnicama mogle biti niže i tada se građani ne bi okretali kupovini švercovane robe, ali u Srbiji vlada duopol, dva ogromna trgovinska lanca praktično diktiraju cene.