Da li nam to najavljuju manje plate i penzije?

Bez smanjenja plata u javnom sektoru i penzija neće moći da se smanji deficit za 170 milijardi dinara, što su planirane uštede prema Ministarstvu finansija.

Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Vladimir Vučković je ukazao da to ministarstvo nije preciziralo u kom su roku te uštede planirane, ali je realno, kaže on, da se 170 milijardi uštedi u naredne tri godine.

– Ta računica je dobra, ali neće proći bez smanjivanja plata i penzija – rekao je Vučković na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a.

On je podsetio da je planirani deficit za ovu godinu iznosio 183 milijarde dinara i da je već u prvih pet meseci dostigao 114,6 milijardi, odnosno 63 odsto planiranog za celu godinu, što znači da je rebalans budžeta za 2014. neophodan.

– Rebalans je ipak, zasad, zbog poplava koje su zadesile Srbiju, meta u pokretu. Prvo je bio najavljen za jun, a sada za jesen – naveo je.

Ove kratkoročne mere štednje su, na žalost neizbežne kako bi se deficit na kratak rok od tri godine do 2017. spustio na prihvatljiviji nivo od oko tri odsto BDP-a, kaže Vučković. Dodao je, međutim, da bez drugih reformskih sistemskim mera i zakona ni to neće biti dovoljno, ali je dobro to što se najavljuje obračun sa sivom ekonomijom.

Realno je, kaže, sagledati njene domete, kako „ne bi ispalo da čitav srednjoročni efekat može da se postigne samo suzbijanjem sive ekonomije”.

– Potencijal jeste veliki, tih 400 miliona evra je oko jedan odsto BDP-a godišnje, ali to je teorijski potencijal. Konkretne mere mogu da daju efekte nekih 100 miliona i to izgleda objektivno – rekao je urednik MAT-a i dodao da je i ove godine planiran efekat uštede od borbe protiv sive ekonomije za oko 100 miliona, ali taj efekat za sada izostaje.

Nije dovoljno najaviti borbu protiv sive ekonomije, već je potrebno merama i promenama, i u Poreskoj upravi i u inspekcijama, doći do rezultata.

Slično je sa zaposlenošću u javnom sektoru, koja je nesumnjivo prevelika, ističe Vučković i dodaje da se i dalje čeka Centralni registar i njegovi podaci, a poslednje što se zna je da oko 780.000 ljudi radi za državu.

– Ovde ne bi trebalo mešati babe i žabe. Najčešće je odbojnost u javnosti prema administraciji, ali njih ima oko 70.000 zaposlenih. Jasno je da nije najveći problem tu. Za sada imamo lokalne samouprave, javnih preduzeća, zdravstvo, prosvetu i tu treb tražiti viškove zaposlenih – rekao je Vučković uz opasku da opet ostaje ta „famozna jesen” da se vidi da li će se uraditi nešto u oblasti platnih razreda.

Kontrola zarada u javnom sektoru, prema njegovim rečima, takođe beži onoj ranijoj indeksaciji, što znači da plate rastu iznad toga.

Kada je reč o reformskim zakonima, neki su tu, ali je potrebno videti kako će konačno izgledati na primer, zakon o radu. Prema Nacrtu zakona o privatizaciji, omogućava se fleksibilnost, svi mogući načini prodaje i predaje preduzeća u državnom vlasništvu u ruke novih vlasnika, ali ono što zabrinjava su mere koje prate te metode.

– Merama se predviđa da će država preuzimati obaveze, dugove, tih preduzeća, bez posebnih kriterijuma. Otvara se prostor za ogromno povećanje javnog duga, ako se veliki broj preduzeća ili čak i mali broj važnih preduzeća podvede pod mere podrške privatizaciji – naveo je Vučković.

On se osvrnuo i na problem nenaplativih kredita i rekao da primena rešenja zavisi od različitih faktora. Teška fiskalna situacija, kaže, otežava primenu centralizovanih rešenja da se država pobrine za rešavanje problematičnih zajmova.

– Zato i dalje je potrebno zagovarati decentralizovana rešenja gde će banke i klijenti podneti teret rešavanja ovih problema – zaključio je Vučković.