U poslednjih mesec dana dinar je prema evru ojačao za 1,3 a od početka godine za 2,4 odsto. Narodna banka Srbije je radi smanjenja dnevnih oscilacija kursa od početka godine kupila 640 milina evra. Slab dinar odgovora izvoznicima i deviznim štedišama, dok jak dinar ide naruku onima koji imaju kredite u evrima.

 

Slabljenje dinara uglavnom smo kudili. U 2017. situacija je obrnuta. Najviše razloga za zadovoljstvo imaju zaduženi sa stambenim kreditima u evrima kojima je manja rata u dinarima.

Da kažemo da je neka razlika na mesečnom nivou hiljadu dinara, ali na godišnjem nivou je to lepa svota novca. Osim toga, i sigurnost je veća čim je stabilan kurs, ljudima koji imaju ratu u evrima znači da imaju neku vrstu sigurnosti, što je bitna stvar što se tiče stambenog kredita– smatra klijent banke Dragan Šuković.

Uporednom analizom jasno se vidi kome odgovara a kome ne odgovara jak dinar. Slab dinar odgovara izvoznicima, bankama koje plasmane pozajmljuju iz inostranstva, menjačnicama, zaposlenima koji plate dobijaju u evrima, deviznim štedišama.

Jak dinar odgovara uvoznicima, bankama sa dinarskim izvorima za plasmane u dinarima, dužnicima sa kreditima u evrima. Dakle, svima koji primaju dinarske zarade kao i dinarskim štedišama.

Šta je uticalo na jačanje dinara i odakle dinari kojima se kupuju evri? Ekonomisti kažu da su presudan uticaj na tražnju imali veliki investitori, ali i dobri ekonomski pokazatelji zemlje.

U poslednjem periodu došlo je do blagog jačanja kreditnog rejtinga Srbije, do smanjenja kreditnog rizika zemlje i samim tim do jačanja poverenje velikih institucionalnih investitora u dinarske državne hartije od vrednosti i o većim plasmanima, znači, zameni evra u dinare i to povećava ponudu evra i samim tim utiče na pad kursa i jačanja nacionalne valute– objašnjava Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Dakle, ponuda evra je veća od tražnje i u neku ruku sezonskog karaktera i zbog dolaska gastarbajtera. U menjačnicama ukazuju na fenomen koji ranijih godina nismo imali. Sve je više naših ljudi iz Skandinavije i prekookeanskih zemalja pa se sve češće menjaju najrazličitije valute. U proteklih godinu dana dinar je ojačao prema dolaru za 11 odsto.

Mogu da kažem da je dosta ljudi koji dolaze iz Kine kod nas, koji imaju ponudu. Zasad ne donose juane, većinom donose američke dolare. Ruskih i turskih turista ima možda ponajviše, pogotovo turskih. Oni kada dolaze kod nas, imaju dolare. Međutim, ima i Rusa i ima dosta ponude rubalja– kaže menjač Borisav Brujić.

Kada je reč o jačanju dinara, slično je i sa ostalim zemljama Istočne i Jugistočne Evrope. Od početka godine ojačala je i češka kruna, mađarska forinta, i dinar, a posebno turska lira. Stručnjaci kažu da je raspon pada ili jačanja valute u proseku oko tri odsto i da bi se neki negativan efekat za izvoznike osetio kada bi se taj trend zadržao u dužem periodu.



loading...