’Šta da radim kad je zdrava hrana skupa?’ – jedno je od najčešćih opravdanja prosečnog građanina Srbije koga muči gojaznost. Portal Dnevno.rs istražio je da li su zdrave namirnice zaista toliko nedostižne, ili su u pitanju samo loše navike.
Veliki broj građana Srbije sa podozrenjem gleda na dijete i planove ishrane napravljene od strane nutricionista, jer ih smatra preteranim, skupim i preopterećujućim za kućni budžet.
Svaka „nezdrava” namirnica ima svoju zdravu alternativu, ali pitanje je kako će se to odraziti na potrošačku korpu prosečnog stanovnika Srbije.
Iako cene hrane variraju od radnje do radnje, u svakom slučaju je najjeftinije pileće meso, koje je svakako zdravije i sa manje masti od svinjskog. Riba i morski plodovi su skuplji, ali su i dalje jeftiniji od kvalitetnog crvenog mesa, poput junetine ili govedine. Na primer, dagnje zvuče kao nešto skupo i egzotično, ali mnogi ne znaju da se kilogram na pijacama može dobiti za 300 dinara – što je jeftinije od mnogih vrsta mesa.
Umesto slatkiša sa prekomernim dozama šećera, možemo se opredeliti za nešto zdravije poslastice. U prodavnicama zdrave hrane može se naći široka ponuda integralnog keksa, keksa sa kukuruznim ili ovsenim brašnom sa manjim procentom šećera i štetnih sastojaka po ceni od 50 do 70 dinara za 100 grama.
Crni hleb jeste, u proseku, za trećinu skuplji od belog, ali treba uzeti u obzir i tvrdnje nutricionista koji ističu da se hleb od integralnog brašna duže vari, pa ga je dovoljno jesti u manjim količinama. Isto važi i kada se porede cene običnog, belog brašna i kukuruznog ili integralnog.
Pored ovoga, mladi sir, koji važi za zdraviji i lakši za stomak od, recimo, kačkavalja, je od njega i do 4 puta jeftiniji.
Jedan od luksuza u Srbiji predstavlja kupovina ulja. Za najnezdravije važi suncokretovo, koje je i najjeftinije, dok su cene zdravih ulja, poput maslinovog ili onog od grožđanih koštica znatno više. Ipak, moguće je pronaći jeftino a kvalitetno ulje u plastičnoj ambalaži, čija cena je upravo zbog toga niža.
U prodavnicama zdrave hrane mogu se kupiti organski proizvodi, koje građani Srbije masovno karakterišu kao preskupe, što u praksi ne mora da bude tako. Istina je da se u ovakvim radnjama mogu pronaći namirnice basnoslovnih cena, poput ulja od konoplje ili soka od svežih borovnica, ali isto tako u njima možemo pazariti i jeftinija ulja, domaće rezance i začine sa blagotvornim dejstvom za organizam po pristupačnijim cenama.
Prema istraživanjima, stanovnici Srbije i dalje su relativno daleko od Evrope i sveta, barem što se tiče zdrave i uravnotežene ishrane. Obroci prosečnog Srbina i dalje obiluju zasićenim mastima, šećerom i drugim sastojcima koji su od strane nutricionista okarakterisani kao „loši”.
Iprema istraživanju Instituta za javno zdravlje Batut, ishrana srpskog stanovništva nije baš „za primer”.
Oko 60 odsto stanovništva Srbije u ishrani koristi pretežno beli hleb, a skoro polovina ribu i morske plodove konzumira manje od jednom nedeljno. Tek nešto više od polovine Srba u ishrani svakodnevno koristi sveže povrće, a manje od polovine redovno konzumira sveže voće.
Nutricionisti, u zavisnosti od slučaja do slučaja, u proseku savetuju dnevni unos kalorija koji se kreće između 1800 i 3000. Ovo se, naravno, odnosi na pojedince koji se ne bave ekstremnim fizičkim aktivnostima i žele da održe postojeću telesnu težinu. Takođe, savetovan broj kalorija koji treba uneti u organizam razlikuje se u zavisnosti od godišta, pola, telesne težine, dnevnih navika.
Međutim, ono u čemu se većina nutricionista slaže jeste da treba, što je moguće više, izbegavati određene sastojke: belo brašno, zasićene masti, velike količine šećera i soli. Spisak bolesti i rizika do kojih dovodi prekomerna upotreba ovih namirnica je poduži a dijabetes, povišen holesterol, bolesti srca i bubrega su samo neke od njih.
