Dok većina zemalja skupo plaća leteći pepeo, od koga je sagrađen i Burdž Kalife, Srbija godišnje proizvodi šest miliona tona tog pepela i tretira ga kao otpad.
Na inicijativu Zelene Eko planete i Privredne komore Zelene Srbije, u Beogradu se 20. i 21. marta održao međunarodni sajam ekologije i zaštite životne sredine ECO EXPO 2014. Ovaj događaj je okupio veliki broj profesionalaca iz oblasti zaštite životne sredine. Konferenciju je, između ostalih, otvorio i Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, koji je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je najveći broj Zelenih oskara, nagrade koju dodeljuje ova konferencija, dobio EPS, nekadašnji najveći zagađivač Srbije.
– EPS je radio na sebi i promenio praksu postupanja prema životnoj sredini, što je rezultovalo ovakvim ishodom – rekao je Trivan tom prilikom, napomenuvši id da je prijatno iznenađen što dve Privredne komore, koje bi mogle biti međusobna konkurencija, tako čvrsto sarađuju.
Otvaranju je prisustvovala i Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i životne sredine, koja je rekla da se Srbija kreće ka održivom razvoju, kao i da se radi na pripremama za pregovore sa Evropskom Unijom o Poglavlju 27 koji će se održati 2015-2016. godine. Mihajlovićeva je najavila i da će sa tim poglavljem EU u srbiju uložiti deset milijardi evra.
Nakon svečanog otvaranja, organizovani su i paneli na kojima su razgovore vodili relevantni stručnjaci iz oblasti ekologije. Razgovori su se vodili na temu izazova EU integracija, održivog razvoja, Esco modela i potencijala obnovljivih izvora.
– Leteći pepeo čini više od 60 odsto neopasnog otpada. Danas u EU vlada velika potražnja za letećim pepelom, koji se koristi kao sirovina, u pravljenju betona i cementa. Za izgradnju supervisokog oblakodera Burdž Kalife iskorišćeno je 158.000 tona pepela, a taj pepeo su uvezli iz Italije – ispričao je Saša Miletić, šef službe za zaštitu životne sredine EPS-a, zaključivši da Srbija proizvodi šest miliona tona pepela godišnje, i da ga tretira kao otpad umesto kao sirovinu.
Primena pepela:
– 30 – 80 odsto jeftinija izrada trupa puta u odnosu na klasičan način gradnje.
– 17 odsto neto uštede zamenom 20 odsto cementa sa pepelom u betonu.
– Očuvanje prirodnih resursa (pesak, glina, laporac…)
Pol Foster, predstavnik firme „Veolia Water solutions and technologies” je objasnio važnost uštede vode:
– Voda je dragocen izvor, i nije besplatna, premda ljudi misle suprotno. Realna cena vode je jedan do dva evra po kubnom metru. Političari vam neće reći koja je prava cena vode, ali vi to morate znati. Zbog toga je neophodan nacionalni plan za snabdevanje vodom. Ključno je obrazovati ljude i naučiti ih da ne traće ovaj dragoceni resurs. Na primer, za proizvodnju jedne čaše mleka potrebno je uložiti 200 litara vode, za jednu šolju kafe 140 litara, a za jedan krompir 25 litara – istakao je Foster, zaključivši da je potrebno uvesti sistem za pametno iskorišćavanje vode.
O mogućoj uštedi energije u gradnji objekata govorila je Nina Mitranić, šef kancelarije za evropske projekte Savski venac:
– Projekat Mild Home koji je u toku, a sprovodi ga opština Savski venac, predstavlja projekat modularne i inteligentne kuće po sisitemu „uradi sam”. To je istovremeno i energetski efikasna kuća, a pored naše opštine, u projektu učestvuju i partneri iz Italije, Austrije, Grčke, Bugarske i Rumunije – objasnila je Nina Mitranić, šef kancelarije za evropske projekte Savski venac, dodavši i da će se formirati i baza proizvođača opreme koja će biti ugrađena u projekat, a građani će dobiti i mali paket softvera pa će i sami moći da provere energetsku efikasnost projekta.
Energetska efikasnost je nevidljivi resurs. Moramo znati gde se nalazimo, moramo naći političku volju i način da to rešimo. Što se finansiranja tiče, treba nam državna dinamična struktura koja će kreditirati i povlačiti sredstva, dakle u potpunosti upravljati sredstvima umesto fonda koji je do sada to radio, a ESCO model bi mogao da nam pomogne da privučemo pažnju investitora, zaključak je učesnika i moderatora ovogodišnje Eco Expo konferencije.
