Svet može da napravi prave uštede ako se narednih petnaest godina opredeli za privredu sa slabim emisijama štetnih gasova koji utiču na promenu klime, navodi se u studiji odbjavljenoj danas u Njujorku uoči samita o klimi u UN iduće nedelje.
Grupa stručnjaka kojom predsedava bivši meksički predsednik Felipe Kalderon, apelovala je u studiji na svetsko angažovanje za usvajanje obnovljivih izvora energije, prestanak uništavanja šuma i uključenje istraživanja o čistim tehnologijama u borbu protiv klimatskih promena.
U izveštaju se ocenjuje da će narednih 15 godina biti odlučujuće za pomak sa fosilnih goriva ka čistim energijama i borbu protiv globalnog zagrevanja i smanjenje rasta troškova za zdravstvo zbog zagađenja. Ukazuje se da je sada bitno učiniti nešto jer je svetska privreda u punom restrukturiranju i svet se suočava sa otporom prema merama za ograničenje klimatskog zagrevanja na dva stepena Celzijusa.
Navodi se da investicije za borbu protiv klimatskih promena mogu takođe da podstaknu ekonomski rast, a ne da ga uspore kao što mnogi strahuju, ali se ukazuje da vreme ističe i da je potrebno delovati sada. Ubrzana urbanizacija će značiti dodatnih 90.000 milijardi dolara troškova u nove infrastrukture narednih petnaest godina, navodi se u studiji.
– Možemo da koristimo taj iznos po sadašnjem modelu koji proizvodi velike emisije ugljen dioksida ili izabrati drugačiji model – rekao je Kalderon na telefonskoj konferenciji za štampu.
Mnoge vlade i firme pogrešno strahuju da će mere za usporavanje klimatskih promena uticati na smanjenja broja radnih mesta i na privredni rast, rekao je Kalderon i ukazao da je moguće boriti se protiv klimatskih promena i istovremeno imati ekonomski rast.
Studija koja je rađena tokom cele godine, ukazuje da troškovi potrebni za investicije u zelenu tehnologiju nisu toliko visoki koliko se misli. Studija pokazuje da bi investicije u ekološke sisteme koštala dodatnih 270 milijardi dolara godišnje, ali bi se taj trošak nadoknadio time što bi drugi troškovi bili niži, kao što je smanjenje izdataka za naftu.
Ideja da je politika za očuvanje klime suviše skupa zasniva se na „totalnom nerazumevanju dinamike naše svetske ekonomije”, navodi se u studiji.
– Ona se zasniva na pretpostavci da su privrede nepromenljive i da će budućnost biti nastavak tendencija iz prošlosti – piše u studiji.
U izveštaju se podseća da zdravstveni problemi i smrtni slučajevi izazvani zagađenjem vazduha predstavljaju ogroman ekonomski trošak, i procenjuje da će zbog toga Kina imati dodatane troškove od preko 10 odsto njenog BDP-a.
Svuda u svetu vlade su suočene otporom merama za smanjenje emisije štetnih gasova odgovornih za klimatsko zagrevanje, ukazuje se u studiji. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun sazvao je samit o klimi 23. septembra u Ujedinjenim nacijama koji treba da pripremi sledeću veliku konferenciju o klimi, u Parizu 2015. godine.
Studija u kojoj je učestvovao i britanski ekonomista Nikolast Stern, takođe poziva na postepeno ukidanje energije zasnovane na foslinim gorivima i ošumljavanje 500 miliona hektara šuma i obradivog zemljišta do 2030. godine.
